Djeca sve slabije napreduju, zbog modernih roditelja koji imaju vremena da djetetu ubace tablet u ruke prije nego da mu pokažu kako kreativno da se igra sa igračkama.
Posao mi nalaže da se svakodnevno susrećem sa decom sa manjim ili većim smetnjama u razvoju. Već pet godina se po pravilu susrećem sa istim problemom – decom koja u proseku sa tri godine praktično ne govore. Ponašanje te dece slično je ponašanju dece s autizmom.
PROČITAJTE JOŠ:
Kako su pale Nusretove ubice, mislili su da su osmislili savršen zločin
Zajedničko im je to što su im, kada su imala oko godinu dana, dati smartfoni odnosno tableti. Ta deca praktično sve slobodno vreme provode s tim uređajima, bukvalno žive u njima. Od toga strada facijalna ekspresija (mimika lica), usmeravanje pogleda (kontakt očima), i emotivna sfera.Pokušaj da od deteta uzmete uređaj, kod njega izaziva krajnje negodovanje i agresiju. Govor se po pravilu nije razvio ili je rudimentaran. Komunikacija s okolinom, s realnim svetom očigledno je loša… Znajući koliko je lako pomešati uzrok i posledicu, ne isključujem da su neka od te dece načelno autistična, a da je preokupacija gedžetima jednostavno jedna od varijanti stereotipnog ponašanja…
Ipak, sledi jedna od kratkih priča. Devojčica, 1 godina i 3 meseca, živi u Njujorku. Pažnju je privuklo to što se ne odaziva i ne reaguje na verbalne zahteve. Nema razvijenu adekvatnu mimiku i gestikulaciju. Nekoliko meseci ranije nije bilo tako loše. Dete je tapšalo, mahalo pa-pa.
Specijalisti su posumnjali na poremećaj iz autističnog spektra… Dobio sam veliki broj video-snimaka s epizodama iz života deteta. Sve je počelo oko 7-8. meseca kada je dete počelo da jede u stolici za hranjenje, ispred uključenog televizora.
PROČITAJTE JOŠ:
Idemo dalje: sa godinu dana, devojčica je praktično sve slobodno vreme provodila ispred nekakvog ekrana. Roditelji su poslušali moj savet i sve gedžete su sklonili od deteta. Očekivano, prvih dana primetili su kod devojčice razdražljivost, histeričnost i agresivnost, bilo ju je teško nahranit,piše Pult
Ali… vratili su se kontakt očima i pokazivanje rukom! Krenuli su na terapiju. Razumem dakako kolebljivost i subjektivnost procene date na daljinu… No svejedno ne prestajem da se pitam: da li je moguće da se u „spektru“ naiđe na situacije s mehanizmom koji bi se mogao okarakterisati kao „pseudoautizam“?
haber.ba
BONUS VIDEO:
