Pevača, Eru Ojdanića, svi znamo kao veseljaka, ali nije sve oduvek bilo tako veselo u njegovom životu.
Kako sam ističe, naporan rad, ali i odrastanje u siromašnoj porodici naučili su ga da ceni prave vrednosti.
– Živeli smo u kući od drveta, a bila je pokrivena onim plavim kamenim pločama koje su u majdanu vadili majstori. Oni su klesali te ploče, tada nije bilo crepa, nego kamen na krov i to ti je – prisetio se pevač u emisiji “Život priča priče”.
Uprkos lošoj finansijskoj situaciji od svojih snova nikada nije odustajao, a kako tvrdi od malih nogu je bio siguran da će muzika biti njegov životni put.
– Čim sam naučio tri kola da sviram, ja harmoniku koju mi je otac kupio stavim na leđa, sednem na polovnu biciklu koju mi je takođe on kupio i pravac na Ibarsku, od kafane do kafane. Tako sam počeo da zarađujem pare. I od jednog dinara sam odmah umeo da napravim tri. To je bilo neverovatno – ističe Ojdanić sa ponosom.
– Šta je to zbog čega one trče na mene kao lude ja ne znam, nikada mi nije bilo jasno, sada mi nije jasno, ali mi nikada neće ni biti jasno šta one vide na meni. One prepoznaju dobrog čoveka – istakao je Era koji se sa osmehom prisetio anegdote koju bi malo ko od javnih ličnosti ispričao.
Budući da je oduvek bio boem i voleo da popije po koju sa društvom, jednom prilikom zbog pijanstva ga je kući dovezla policijska patrola.
– Mama se odmah uplašila i počela da viče „Andrija, Andrija, šta se desilo?!“ Imao sam zakazanu tezgu sutradan, mama je odmah uzela glavicu luka i stavila mi je na nos. Verujte mi ljudi, imao sam utisak kao da mi neko zateže glavu i u sedam ujutru ja sam bio trezan – ispričao je Era.
Kurir.rs / Grand
