Mladi u potrazi za sezonskim poslom odlaze u ove gradove regiona.
Hrvatska, Crna Gora i Slovenija i ove godine našle su se među najpopularnijim destinacijama na kojima Srbi traže sezonske poslove i čistu zaradu. I mada vodeće mesto preuzima hrvatski deo Istre, svuda su potrebni mahom ugostitelji, pre svega konobari i kuvari, koji za jedan mesec mogu da zarade i do 3.000 evra. Ipak, kao i prethodnih godina, posla ima i za mnoge druge profile.
Kako za NIN navodi Miloš Turinski iz „Infostuda“, migracije našeg radno sposobnog stanovništva u periodu sezona, uglavnom se vezuju za region, komšiluk i primorje. “Ono što je najtraženije jesu poslovi koji su vezani za ugostiteljstvo, pod čime se najviše misli na pozicije za konobare i kuvare, koje najčešće vezujemo za rad na jadranskom primorju, gde i najveći broj naših kvalifikovanih ljudi odlazi na šest meseci kako bi zaradili neki veći novac. Što se tiče regiona, u našem komšiluku sve zemlje sa razvijenim turizmom – Hrvatska, Slovenija, Crna Gora – imaju i jako veliki problem da pronađu radnike iz turističkog sektora i ugostiteljstva. Njima je to najrazvijenija grana u tom periodu i imaju potrebu za mnogo više radnika u odnosu na vreme kada nije sezona“, ističe Turinski.
Prema njegovim rečima, ono što uglavnom privlači radnike iz Srbije na odlazak na sezonu u zemlje regiona, jeste čista zarada koja im ostaje. “Najveći broj naših radnika odlazi u Hrvatsku, možemo da kažemo da je najveća koncentracija put Istre. Ono što je za njih dobro jeste čista zarada, zato što im je tamo u velikom broju slučajeva pokriven i smeštaj i jedan ili dva obroka dnevno, zbog čega mogu da ostvare čistu zaradu u smislu da nemaju dodatnih troškova života tokom boravka. Ipak, moramo biti svesni da često tokom sezone rade sa jednim ili nijednim slobodnim danom. Zaista znaju zbog čega odlaze na sezonu i koji im je cilj. Konobari u proseku mesečno mogu da zarade, kada je u pitanju visina zarade bez bakšiša, oko 1.500 evra. Ako je u pitanju Hrvatska, dobri kuvari mogu da zarade do 3.000 evra, hostese ili spremačice mogu da zarade mesečno 1.000 evra. To je lepa zarada, naročito kada saberete sa tih četiri, pet ili šest meseci koliko će neko provesti tamo i biti u mogućnosti da vrati čist novac nazad. Ovo su sigurno trenutno najaktuelniji poslovi“, govori on.
Turinski ističe da je važno imati na umu da su u pitanju turističke destinacije, zbog čega su potrebne neke dodatne kvalifikacije mimo čistog poznavanja posla i ponešenog iskustva.
“Sezona je turizam, a ako sezonu podvedete pod turizam, uvek je svaka dodatna kvalifikacija plus. Jasno je da turističke zemlje posećuju stranci, pa ukoliko se opredelite za rad sa ljudima, u smislu da ste konobar ili hostesa koja dočekuje goste, tu je neophodno da budete komunikativni, s druge strane i da imate znanje stranog jezika, kako biste mogli da obavljate komunikaciju ukoliko dolaze stranci. To je svakako jedna od kvalifikacija i preduslova da možete da radite. Nije preduslov samo da ste iskusni konobar ili kuvar i ostale kvalifikacije u smislu rada. Neophodno je da umete da komunicirate sa ljudima. Za spremačice i druge poslove koji nemaju dodirnih tačaka sa gostima, to i nije toliko bitno, već pre da imate želju da radite“, objašnjava sagovornik.
Ipak, Turinski naglašava da ova potražnja za sezonskim poslovima nanosi sve više štete po domaću infrastrukturu, koja je onda primorana da se i sama okreće stranoj radnoj snazi.
“Konobari nam nedostaju tokom cele godine, a kada dođe sezona, tada masovno odlaze put jadranskog primorja i onda se dodatno uvećava već postojeći deficit. Moramo da budemo svesni da su i ove sezonske poljoprivredne poslove počeli da obavljaju stranci, najčešće iz Azije, upravo zbog nedostatka naših ljudi. Svakako imamo veliki uvoz radnika iz inostranstva koji su bili raspoređeni na određenim poslovima u smislu, svojevremeno i dostave i građevine, vozača, ali su stranci počeli da nam rade i na poljoprivrednim poslovima, zato što gazdinstva ne mogu da pronađu radnike iz naše zemlje”, ističe Turinski.
Stanimir već drugu godinu zaredom ide na sezonski rad u Hrvatsku, u mesto Rogoznica u severnoj Dalmaciji. Po profesiji je kuvar i uživa u svom poslu i kontaktu koji ostvaruje sa ljudima, zbog čega mu se ideja o radu na otvorenom u jednom od restorana na samoj plaži odmah dopala.
“Tim je stvarno super, tako da mi je lepo kad dođem na posao. Komunikacija sa gostima je odlična, naročito zato što radim na otvorenom, pa su svi tu i gledaju dok radim. To je veliki plus i doživljaj više, vole moju hranu. Stvarno je poseban osećaj kada vidim goste koji su dolazili prošle godine da se vraćaju sada i pozdravljaju sa mnom“, priča Stanimir.
Kako kaže, rad jeste naporniji u odnosu na Beograd, ali ne oseća pritisak. Sav stres nestane kada vidi more. Ipak, njegove obaveze ne pružaju mu mnogo slobodnog vremena dokle god traje lepo vreme.
“Pošto gril obuhvata 80 odsto porudžbina, na mom delu ima zaista dosta posla, pa sam tu non-stop – od 12h do 00h. Za ostale zaposlene važi dvokratno radno vreme. Sada sam se već i navikao, ali je u početku bilo teško, pogotovo bez slobodnog dana. Jedino sam slobodan kad je kiša i loše vreme, pošto je restoran na otvorenom. U centru sezone imamo rupu, kada nema gostiju, recimo od 15h pa do 18-19h, pa to vreme onda često iskoristim za odmor i opušteni ručak“, priča sagovornik.
Stanimir kaže da mu je sve obezbeđeno – od smeštaja do hrane, i to kad god poželi, bez ograničenja na određeni broj obroka.
“Osećao sam se kao kod svoje kuće. Nemam dva obroka, imam 22 – mogu da jedem kad hoću, kad stignem i mogu. Večera, užina, kuvana hrana. Vlasnikova žena se uvek trudi da nam skuva nešto, da ne jedemo ni stalno tu suvu hranu, napravi desert. Stvarno su fer i korektni što se svega tiče, da nisu, ne bih se vratio“, ističe on i dodaje da ima dosta Srba u mestu, kako sezonskih radnika, tako i onih koji žive, kao i Bosanaca.
“Na sezonu sam se odlučio pre svega zbog zarade koju u Beogradu ne mogu da ostvarim. Čak i da mogu, tu je ipak i trošak. Zadovoljan sam platom, a uvek ima i nekih bonusa. Donekle i taj rad bez slobodnog dana pomaže u uštedi novca. Ovde sam od maja do novembra, a posao u Beogradu me uvek čeka – da li u restoranu gde sam već bio ili u nekom drugom, posla ima“, zaključuje Stanimir.
“Fizički je naporno, ali je opuštenije nego u Beogradu“
Marko je ove godine rešio da da otkaz sa pozicije barmena u jednom poznatom beogradskom kafiću i po prvi put ode na sezonu negde izvan Srbije. Slušajući iskustvo dva prijatelja koja su prethodne godine boravila u Hrvatskoj, i sam se odlučio na takav potez.
Kako kaže za NIN, u mestu na kom je odseo traže se različiti poslovi – od recepcionara, sobarica i obezbeđenja, preko barmena, šankera, kuvara, pomoćnih kuvara i konobara, pa sve do menadžera i animatora. Sagovornik je odlučio da nastavi rad kao barmen u jednom luksuznijem restoranu u mestu Njivice, na ostrvu Krk.
“Smeštaj je plaćen i imamo dva obroka dnevno, koje nam donose na radno mesto. Plate variraju od pozicije do pozicije i od lokala do lokala. U mojoj firmi su male razlike, iako postoje. Ugovor je određen na 40 sati nedeljno, od ponedeljka do petka. Smene variraju od lokala do lokala, a vikend se smatra prekovremenim radom, pa se tada dobijaju bonusi. Svi imamo pravo na pauzu i sve je u redu dokle god posao ne trpi i dok je komunikacija na nivou. Postoje tri različite smene – prva, druga i dvokratno radno vreme, koje se plaća nešto više jer podrazumeva dva dolaska na posao. Dvokratno se radi dva puta po tri ili tri i po stata. Smena može biti od pola 9 do 12 sati, nakon čega imamo slobodno vreme do uveče, kada se ponovo vraćamo na posao“, govori on.
Prema njegovim rečima, posao nije nimalo lak, što je i karakteristično za ugostiteljstvo, ali to što svoje slobodno vreme može da provede na plaži smatra najboljim „odmorom za dušu“.
“Beograd je naporan što se tiče ljudi i generalno načina života. Ovde je sve mirnije i laganije i možete da odmorite glavu. Gosti su opušteni, jer su to uglavnom ljudi koji su došli na odmor, letovanje i onda nema nekakvih tenzija, već je opuštenija varijanta. Što se tiče kolega, ali i ljudi sa kojima delim smeštaj, nevezano za to ko je odakle, svi su super i za druženje. Pored Hrvata, ima i dosta Crnogoraca i Bosanaca“, govori Marko.
BONUS VIDEO:
