Milorad je bio na ratištu heroj, 100 koplja iznad ostalih, uključujući i Ražnatovića, priča fudbalski trener.
Fudbalski trener i sin pokojnog Jusufa Bulića Aca Bulić u ekskluzivnoj ispovesti za Republiku otkrio je dosad nepoznate detalje druženja s pokojnim Željkom Ražnatovićem Arkanom, pa se prisetio situacija u kojima komandant nije bio previše hrabar, pa je morao da ćuti pred ljudima koji su u to vreme bili iznad njega. Bulić tvrdi da je Arkana poznavao još u vreme kad nije postao komandant, te i da je mu je kocka bila velika strast, a potom je objasnio i da Legiju smatra većim vojnikom od Ražnatovića.
– Kad govorimo o mom druženju s Arkanom, poznavao sam ga i pre nego što je postao to što je postao. Znam ga i u situacijama kad je bio hrabar, ali i kad nije. Dešavalo se jednostavno da nije smeo da reaguje. Bio sam još, kao klinac, prisutan kad se kockao, to je obožavao da radi – priča Aca, pa objašnjava zbog čega Željko nije previše voleo Ljubomira Magaša, koji je poznatiji kao Ljuba Zemunac:
– Arkan je mrzeo Magaša jer je on bio najači. Veći mangup od svih njih za tri koplja. Imao je takvu harizmu da, gde god da uđe, svi su ga poštovali. Ljuba je bio prvi u svemu i slavu je sam sebi napravio. Svi su bili ljubomorni. Kad su sedeli za stolom, cela kafana je izlazila jer su znali da će da bude neki karambol. Umeo je da se bije s petoricom u isto vreme. Malo je lošiji bokser bio, gledao sam meč koji je imao s nekim crncem. Izgubio je meč, ali ga je posle tukao na ulici. Odrastao sam kao Jusin sin među svima njima, pa sam od pete godine gledao sve i pratio. Još tada sam znao da njih nikad ne možemo dostići. Veliki su mangupi bili. Ovi meksički klanovi nisu ništa! Oni su bili bolji.
Veliko poznanstvo Aca je gajio i sa Miloradom Ulemekom Legijom, pa je otkrio da i danas imaju komunikaciju, ali samo minimalnu i preko advokata.
– Što se Legije tiče, on i ja smo bili dobri drugovi i znam da mi nikada nije padalo na pamet da bi mogao da završi ovako kako je završio. Bio je i na ratištu heroj, 100 koplja iznad ostalih, pravi vojnik u odnosu na sve nas koji smo bili deca tada, uključujući i Arkana – priča Bulić i nastavlja:
– Legiju je oteralo u zatvor to što nije imao komandu na kraju. On je bio vojnik naučen da prima naređenja. Onog trenutka kad je postao komandant, kreće sunovrat. Svi njegovi koji su nestali, Arkan, Frenki i Stanišić, tada zapravo počinje “zemunski klan” da radi i menjaju se stvari. Legija je na robiji završio zbog žene. To tako ide, obično običnim radnicima žena dođe glave. Ona s kojom je bio prvo bila je sa “zemuncima”, pa onda sa njim i posle je pao. Ima još jedan čovek, ali o tome ne bih da pričam.
Trener kaže da je Legija i te kako poštovao njegovog pokojnog oca Jusu i da je često odlazio kod njega, čak da ga i ne obavesti.
– Pamtim vremena kad smo se Milorad i ja viđali po beogradskim klubovima, druge okolnosti su tada bile, neke fudbalske utakmice. Imao je epizode da dođe mrtav pijan kod mog ćaleta, kog je i te kako poštovao i voleo. Više od Arkana ga je poštovao. Kad napravi neko sranje, dođe u kafić kod mog Juse i ostane tamo po tri dana dok se ne otrezni i ne dođe sebi. Otkako je na robiji, komuniciramo smo preko advokata. Pošaljem nekad porodici ako nešto treba i to je sve. Pozdravi idu preko advokata i ako je potrebna neka pomoć. Uglavom sam s njegovim najbližima u kontaktu. On je i moju majku mnogo voleo, to je bila neverovatna ljubav.
Luka Bojović nije u Srbiji, otišao je preko
Bulić kaže da se u vreme rata sprijateljio s Lukom Bojovićem, bivšim pripadnikom Srpske dobrovoljačke garde. On kaže da je Luka danas van granica Srbije, ali da nema informacije o tome gde se tačno nalazi.
– Pre poznanstva s Lukom prvo sam s njegovim bratom išao u isti razred u školu “Drinka Pavlović”. Luku sam upoznao na ratištu kad sam odlučio da odem. Znao sam mu i oca, divan jedan momak i ispravan. Ne bih imao da kažem jednu ružnu reč. To što je on izabrao gde će put da ga odvede, to je njegova stvar. Svako od nas bira svoju sudbinu. Otkako je vraćen u svojstvu slobodnog građanina, tu nemam nikakve informacije, ali verujem da nije u Srbiji. Čuo sam da se ovde uopšte nije kretao. Zbog celokupne situacije se negde sklonio, što je pametno, a generalno mislim da je uvučen u celu tu priču i to ne svojom voljom.
U vojsci smo izvlačili ranjenike,
ostajale su nam noge u rukama
Aca kaže da mu se s ratišta ne vraćaju potresne scene u sećanje, ali da pamti detalje o tome šta je radio s drugarima na polju.
– U vojsku sam otišao kad sam video sebe u odrazu izloga dok sedim u autu, a oko vrata nosim zlatne lance. Kroz glavu mi je prošlo: šta ti glumiš mangupa ovde po gradu kad ljudi idu u rat?! Ajde sad da te vidimo.” Samo sam se vratio kući i rekao drugarima da idem. Pitao sam ko hoće sa mnom, mnogi su krenuli. To je bio momački patriotizam kod mene, ovo je, na primer, jedna moja pogrešna odluka. Otišao sam, a nisam znao šta je rat. Mene su roditelji drugara napadali i kukali da izvedu decu nazad i bio sam kriv što sam ih zvao. Tu već nema više kući, alo, ljudi, došli ste u rat, nema hoću-neću! Dešavalo mi se na ratištu da stražarim na minus 35 stepeni. Sav si zaleđen i ne možeš cigaru da zapališ. Izvlačili smo ranjenike, pa ti ostane noga u rukama, jezive su to scene. Imao sam 16, 17 godina. Svi bi išli u rat da je jednostavno. Da se nešto sad desi, ne bih otišao u rat ni za šta na svetu. Ne sanjam te scene iz rata, bogu hvala, jer nismo imali neka iskustva da se urežu u pamćenje. Moderno ratovanje su granate koje ubijaju, nismo mi išli čovek na čoveka. Nisam, na primer, u ratu video nijednog Hrvata ili Bosanca, bilo je plaćenika u Legiji stranaca, ali ne previše.
Ani sam davao lovu
Sin pokojnog Juse osvrnuo se i na trenutno aktuelnu situaciju u “Zadruzi”, pa je rekao da njegova bivša devojka Ana Ćurčić nije htela da mu otkriva sve detalje svađa sa Zvezdanom Slavnićem napolju, pa je tek kasnije shvatio šta se dešava u četiri zida.
– Kad je rijaliti u pitanju, oglasio sam se, pre svega, zbog Ane – da joj pomognem koliko mogu, da ne sedim samo kod kuće i gledam. Nije me bilo 10 godina nigde, dakle ovo je samo moja dobra volja. Za sve ove godine nisam znao šta im se dešava u kući. Zvala me je jednom, posle kad sam ja nju okrenuo, nije htela da mi kaže. Znala je da bih reagovao sigurno kad bi je neko maltretirao. Ona je žrtva koja je zaljubljena u svog predatora. Ima prijatelje i leđa, ali prolazi kroz pakao jer je to njena nesigurnost. Radila jeste po tri posla da bi zaradila, ja sam svedok tome. Davao sam joj lovu za garderobu da nešto kupi, ona uzme, pa to posle preprodaje i tako. Morao sam da se oglasim zbog svega, a kad su počeli da pišu o meni, hteo sam da kažem istinu o sebi. Da se predstavim i da svi vide ko sam sada. Nisam ugostitelj, ja sam trener u mlađim kategorijama i radim s decom. Kad sam ja mogao da promenim svoj život ovako, verujte mi da može svako.
Kristijan je bio provokator, Legija
je najopasniji kad mu diraš bliske
Kristijan Golubović jeste bio dobar s Legijom, mada voli malo da doda neke stvari. Istina je bar 70, 80 odsto onoga što priča. Opisuje ga uvek kao čoveka koji se sklanjao od problema kad izbije nešto, što je istina. Da ne znaš da je on Legija, izgledao bi sasvim prosečno. Smirivao je situacije u problemima kad su nastajali. Kristijan je bio problematičniji, a Legija drugi tip. Nije se Ulemek nikad sklanjao, samo je znao kad treba da reaguje. Moraš da ga diraš ili nekog bliskog njemu, pa tad uzme stvari u svoje ruke. Tad je bio opasan. Kristijan je umeo da uđe u kafanu i provocira sve koji sede unutra.
republika.rs