data-nosnippet>
Priče koje nadilaze granice, vjere i običaje rijetko ostavljaju ravnodušnim. Jedna takva dolazi iz sela Beli Breg kod Aleksinca, gdje je Albanka Majlinda Vatnikaj prije desetak godina, iz ljubavi prema poljoprivredniku Darku Miladinoviću, promijenila i zemlju i vjeru, postavši Maja Miladinović.
– „Videla sam da je dobar čovek, iako je stariji od mene 14 godina. Sve je bilo dogovoreno, seli smo u kafić i čekali da tata aminuje i da svi zajedno pođemo za Srbiju, da upoznamo Darkovu porodicu i vidimo u kakvoj kući živi“ – prisjetila se Maja.
Upoznavanje porodica i novi početak
Kada su Majini roditelji i brat stigli u Srbiju, bili su zadovoljni Darkovim domaćinstvom. Veliko imanje, kuća na sprat, krave, ovce i obradivo zemljište činili su sigurnu osnovu za budućnost njihove kćerke.
Darko se prisjeća:
– „Tast je rekao da mogu odmah da dođem po Maju. Verili smo se, a već sledeće godine pravili svadbu i dobili sina Nikolu. Tada su se krstili i ona i naš sin. Maja je sama izrazila želju da primi pravoslavnu veru. Niko je nije primoravao, a nas je njen čin obradovao. Njeni roditelji su prisustvovali krštenju i nisu imali ništa protiv“.
Teške trudnoće i borba za život djece
Maja i Darko imaju dvoje djece – Nikolu i Nikolinu. Oba porođaja bila su rizična.
– „Nikola je rođen u osmom mesecu i proveo je devet dana u inkubatoru. Posle tri godine, Nikolina nas je iznenadila u sedmom mesecu – imala je samo 750 grama. Mislili smo da neće preživeti. Provele smo mesec dana u Tiršovoj, a potom još četiri meseca na Institutu za majku i dete. Da se rodila u Albaniji, ne bi preživela“ – priča Maja sa suzama u očima.
Od stresa i brige za porodicu, Darku je tada pozlilo i završio je u bolnici.
Prihvatanje običaja i života na selu
Iako je odrasla u Tirani, Maja se brzo uklopila u srpsku tradiciju. Danas sama sprema domaća jela, mesi hljeb i radi poslove u štali.
– „Nisam verovala da ću ikad raditi te poslove, ali prihvatila sam ih sa osmehom. Jedino mi je čudno što se ovde sva hrana stavi na sto, pa se svako sam služi. U Albaniji svako dobija svoj tanjir, a ustajanje od stola ne dolazi u obzir“ – kaže ona.
Iako godinama živi u Srbiji, priznaje da jezik i dalje zna zadati muke, ali dodaje da je komšiluk prihvatio kao svoju.
Od ogovaranja do poštovanja
Darko priznaje da se u početku plašio reakcija sela. Ipak, Maja je svojim ponašanjem i radom brzo stekla poštovanje.
– „Ona moje roditelje ne zove po imenu, nego im se obraća sa ‘majko’ i ‘oče’. To danas malo koja devojka radi. Pokazala se kao prava srpska snajka, svi je vole. Učim je da vozi kola, ali se bolje snalazi na traktoru“ – kaže Darko kroz smijeh.
Ljubav jača od granica
Majina priča je svjedočanstvo da ljubav može prevazići sve prepreke – različitu vjeru, kulturu i običaje. Iz Tirane do malog sela kod Aleksinca, put je bio dug i pun izazova, ali za Maju i Darka on se pretvorio u priču o istrajnosti, povjerenju i zajedničkoj sreći.
