Boško je otkrio detalje odnosa, kumstva i saradnje sa Sašom Popovićem, ali i Lepom Brenom
Blizak saradnik Saše Popovića, Boško Poluga Boro, na dan kada je estradni mag ispraćen na večni počinak, sinu je obeležavao “drugi rođendan”, dan kada mu je pre 24 godine izvršena transplatacija bubrega.
Boško je otkrio detalje odnosa, kumstva i saradnje sa Sašom Popovićem, ali i Lepom Brenom
Saša je taj koji je mene pronašao. Tada sam imao poznatu agenciju za estradno-muzičku delatnost. Pozvao me je da dođem u Smederevsku Palanku na njegov nastup. Tamo smo se jako dobro upoznali i dogovorili o daljoj saradnji. Posle smo vežbali repertoar i pripremali se. Često sam išao kod njega u Novi Sad. Menjao je određene članove benda, prvog basistu Đorđa zamenio je pokojnim Maksom. Pripremali smo repertoar, malo inostrani, malo domaći. Prvi veliki nastup je bio u Zrenjaninu, a onda u hotelu “Park” u Novom Sadu, gde smo pravili različite šou-programe. Posle smo sve države posetili. Tačno 1981. godine smo zamenili pevačicu Spasu Mečanin. Angažovali smo Lepu Brenu koja je došla na prvu audiciju u hotelu “Galeb” u Brčkom – seća se Boro i nastavlja:
– Saša me je jednog dana u pet sati pozvao da sa suprugom idem do Brčkog da ispratimo audiciju. Tada smo Brenu prvi put videli. Bila je malo krupnija, ali se video potencijal. Zajedno samo odlučili da je uzmemo, što je bio pun pogodak. Saša je imao nos i pamtim ga da je bio jako dobar čovek, osetljiv prema svima. Potom smo išli u Frankfurt gde je bio sajam instrumenata. Tu smo uzeli najbolji razglas i posle otišli u grad gde se proizvode muzički instrumenti da bi Nemci potom poslali svoje inženjere koji su napravili zvuk za to vreme nezamisliv.
Ubrzo nakon toga usledio je vrtoglavi uspeh Popovića i njegove ekipe.
– Kada smo postavili razglas u hotel “Jugoslavija”, pronašli smo pesmu “Čačak”, koju je napravio Milutin Popović Zahar. Odsvirali su je jednom, pa drugi put, a onda su morali da je izvode svakodnevno. Saša i ja smo se tako sprijatelji da smo se zvali “kumiću”.
Slavio sam na dan kad je kumić sahranjen”
Kako je priznao, bolest sina ga je primorala na to da karijeru ostavi po strani.
Posle nekog vremena imao sam veliki problem, morao sam da napustim Hrvatsku, ali sam ostao u kontaktu s njim, iako nisam mogao više da radim zbog tragičnog događaja u svom životu. Sin mi se jako razboleo, otkazali su mu bubrezi, bio je na hemodijalizi dvanaest godina. Uspeli smo da mu spasemo život tako što sam ja kao njegov otac bio njegov donator i na dan kad je moj kumić Saša sahranjen, toga dana sam slavio sa svojim sinom, ženom i snajom 24 godine od transplantacije – rekao je Poluga.
Alo/Kurir
