Iz sela na severu Crne Gore, mnogi su trbuhom za kruhom otišli u inostranstvo, u Podgoricu ili na primorje. Ipak pod krovom Garovića je potpuno drugačija priča. Tamara i njen suprug imaju sedmoro zlatne dece, četiri sina i tri ćerke, žive i rade u selu Bašča kod Rožaja.
Priroda je tu prelepa, ali i surova, međutim Tamara i njena porodica bave se poljoprivredom i ne žale što nisu pošli za svetlima grada. Stub kuće svakako je otac, ali Tamara kao prava žena i majka je ta koja drži “sve pod konac”. Nije lako, kaže ova tridesetšestogodišnja žena, ali je lepo.
– Moj radni dan počinje svaki dan oko pola šest i traje do nekih 11 uveče, dok deca ne legnu da spavaju. Bavimo se poljoprivredom, imamo oko 40 goveda, pedesetak ovaca, prasiće, kokoške, zečeve, kučiće i mačiće, Ima mnogo posla, ja volim da radim i muške poslove, pa mi nije strano da ispilam drva, nešto omalterišem, stavim pločice, priča za RINU ova žena zmaj.
Rođena je u Podgorici, ali se ubrzo sa svojom porodicom preseila u selo Mioska kod Kolašina, a udala se jako mlada sa 15 godina i došla u selo Bašča. Dvadesetjednu godinu kasnije dom Garovića bogatiji je za sedmoro dece. Jovana (19) je studentkinja Učiteljskog fakulteta u Nikšiću, Vučeta (15) je učenik Ekonomske škole u Rožajama, zatim Jovan, Uroš, Margita, Anja i Andrej.
Oni su ponos svojih roditelja, a ova porodica može da posluži kao pravi primer u čitavom regionu. Sloge, ljubavi, posvećenosti i požrtvovanosti pod njihovim krovom ne nedostaje.
– Zajednički obavljamo sve poslove. Deca pomažu onoliko koliko mogu, ali imaju i oni svoje radne zadatke. Stariji pričuvaju mlađe i tako u krug, kao i u svakoj višečlanoj porodoci. Ja sam se udala mlada, nisam završila školu, ali sada iz ove perspektive zaista se ne kajem. I na selu može pristojno da se živi od svog rada. Iako treba puno truda i rada. Prodajemo meso, sir, radimo naporno ali smo zadovoljni, kaže Tamara.
Garovići su uz svoj rad i trud počeli da renoviraju svoj dom, ipak zbog velikih troškova nisu uspeli baš sve sami, a tada im je u pomoć priskočila nadaleko poznata Humanitarna organizacija Srbi za Srbe.
Ova mlada heroina, prethodnih meseci postala je i pravi hit na društvenim mrežama, na Tik toku i na instagramu prati je na desetine hiljada ljudi, a njeni snimci neretko su viralni.
Meni je zanimljivo da tako snimim šta radimo, okačim na društvene mreže. Mnogo ljudi me podržava i prati, iz Srbije iz Bosne i Hercegovine. Telefon mi je sada stalno pri ruci, da mogu da snimim, posle kad imam vremena ja to kačim. Sada će zima, manje posla u polju i na njivi, pa ću imati vremena i za društvene mreže. Ljudima koji ne žive na selu su moji sadržaju zanimljivi, drago mi je što mogu sa njima da podelima taj naš način života, a našim komšijama i ljudima koji inače žive na selu svi ovi poslovi oko stoke i na imanju, verujem da su manje zanimljivi, dodaje Tamara.
Kako kaže, nikada svoj život u selu Bašča ne bi menjala za život u gradu. U Podgoricu ide kad joj dozvole obaveze, da poseti svoju braću i sestre koji žive u glavnom gradu Crne Gore. Ova vredna žena pokazuje da ukoliko se nešto želi, može se pronači vremena za sve.
– Ako sam u štali ili njivi to ne znači da ne volim da sredim, da odem kod frizera ili kod kozmetičara. Kad je dobra organizacija sve može da se stigne i kad imate volju. To je ono što je najvažnije. Suprug i ja se trudimo da sve te prave vrednosti prenesemo i na našu decu. Najbitnije nam je da budu dobri ljudi, vredni i pošteni, sve ostalo je manje važno, zaključuje Tamara.
(Kurir.rs/RINA)