Gorštak Nedeljko Tomušilović ima 72 godina i više od 40 godina godinu živi u zemunici, sam i u divljini.
Nedeljko je stanovnik planinskog predela, osamdesetih godina zatvorio je vrata civilizaciji i povukao se u samački život.
Zbog bolesti koja ga muči već godinama za sebe kaže da je umro, ali da ga još uvek nisu sahranili.
Bio je oženjen, ima sina, ćerku i unuke, ali nema porodičnu trpezu i porodični život.
Posle Titove smrti i raspada Jugoslavije odlučio je da se pozdravi sa svetom i nastavi život pod vedrim nebom, kućom od blata, i sa zverima.
Nedeljko kaže da je završio osnovnu školu, a nakon nje završio je korparski zanat.
“Zvali su me Brđo. Kada je bio rat došlo je do rasula i zatvorena je korpara. Živeo sam i u Subotici, radio na građevini”, kaže gorštak Nedeljko.
Prostor na kome živi kaže da pripada njemu.
U posetu mu dolazi brat
“Brat dođe kod mene, donese mi hleba. Išao sam kod njega do skora, cepao drva …”, kaže Nedeljko kome je ispred kuće sve sređeno.
Kako nije navikao na posete i ljude, priznaje da je nervozan kad god neko dolazi kod njega.
“Sada nemam snage ni kao dete od pet godina, a imam 70 godina. Poslednji put u Modriči bio sam 2012. godine. Umro sam, a nisam sahranjen. To je po pitanju zdravstvenih tegoba. Nisam lovac, ali spremam našu domaću hranu. Krompir, skuvam. Uzmem i mleko, ali mi se čini da nešto nije uredu sa njim, pa dam mačetu”, kaže Nedeljko, koji je uspeo da se oslobodi svog najvećeg poroka, cigareta.
Oko svoje zemunice ima jabuke i grožđe od kojih se hrani, a kako kaže sve što se dešava u svetu je “poremećeno”.
“Nijedan čovek nije kao ja, izbegavaju me i kažu mi da sam lud 100 odsto”, kaže Nedeljko.
“Na granice Jugoslavije stavio bi bodljikavu žicu”
Na život pod vedrim nebom se ne žali, a kako kaže, da se sada ponovo rodi, samo bi želeo da vrati Jugoslaviju i na njene granice stavi bodljikavu žicu.
“Imam kući za drva, na sedam ili osam mesta sam napravio da mi bude bliže”, kaže Nedeljko.
U niskoj zemunici nalazi se samo jedna prostorija. U njoj krevet, šporet, jedna stolica i drveni predmeti.
Nedeljko sluša radio, a redovno crta na bloku broj 5 i bojicama, za koje kaže da su mu najpotrebnije.
“Slušam naše izvorne pjesme i vesti. Ništa me ne nervira”, kaže Nedeljko za za Jutjub kanal “Tata brada”.
Kaže da će iza njega ostati koliba kao znak da se uvek može imati nešto u životu. Poznat je kao Neđo, a kada ga je voditelj pitao kako mu je pravo ime, zastao je, kao da je zaboravio, nije odmah mogao da se seti, prenosi bl-portal.
Kurir.rs/ Srpska info/
