– Tek sada, u 35. godini, mi je jasno da još u detinjstvu nikada nisam obraćala pažnju na držanje tela, a kada smo se preselili u veći grad i započeli gradnju kuće u kojoj sam svakodnevno radila više od godinu dana, shvatila sam da sam se srodila s bolom u kičmi. Jednog dana više nisam mogla da izdržim, ali ni da se pomerim koliko je bolelo, bilo je neizdržljivo. Lekar je utvrdio da je u pitanju diskus hernija – kaže za „Blic“ Ivana P. iz Beograda.
Sagovornica ne krije da u trenutku dobijanje dijagnoze nije znala ništa o diskus herniji, osim što je osećala da je čini bespomoćnom, gotovo nepokretnom.
IZDVOJENA VIJEST:
Evo koliko novca je Marija Šerifović izdvojila da joj surogat majka rodi sina u Americi
– Više od šest meseci radim vežbe koje zaista pomažu. Osećam se bolje, ali još uvek moram da budem jako pažljiva prilikom pokreta. Poručila bih svima koji pate zbog bola u kičmi da ne čekaju dugo, a ako ste roditelj obratite pažnju na držanje tela i razvoj deteta – kaže Ivana.
Ne vodimo računa o držanju tela
U Akademiji korektivne gimnastike „Korak“ u Subotici, kažu za „Blic“ da se diskus hernija, koja pogađa ogroman broj ljudi, javlja najčešće kao posledica ignorisanja nepravilnog telesnog rasta u detinjstvu i razvoja dece, a kasnije zbog činjena lošeg svom telu kroz neprilagođene, nekontrolisane i nepravilne pokrete, nepoštovanje anatomije i fiziologije kičmenog stuba i čovečije potrebe za kretanjem.
BONUS VIJEST:
Specijalista korektivne gimnastike, Ljubomir Stankić, autor programa Akademije „Korak“, objašnjava da je u pitanju promena na diskusima – mekim pločicama koje su svojevrsni amortizeri između pršljenova na kičmi.
Promena dovodi do stvaranja “izbočenja, džepa”, i u zavisnosti od mesta gde se dogodila vrši pritisak na okolno tkivo i dovodi do tegoba. Radi se o patološkoj pojavi na pršljenovima. Prema njegovim rečima „dva susedna pršljena spojena su međupršljenskim kolutom, a međupršljenski diskusi su fibrozno-hrskavičave tvorevine od čvrstog perifernog prstena koji okružuje središnji, meki deo diskusa, jedro, dok se hernija odnosi na ispadanje nekog dela tkiva iz anatomskog položaja“.
– U slučaju hernije diska dolazi do ispada mekog dela diska kroz fibrozni prsten. Pomeranje mekog jedra ka vanjskom prstenu dovodi do pritiska na koren nerva i pojave bola. Po nekim statistikama 80 odsto protruzija diska zahvata u lumbalnom, donjem, delu L5 i S1, sakralni, korenove, a u vratnom delu najčešće su zahvaćeni C6 i C7 – kaže Ljubomir Stankić.
NAJČITANIJA VIJEST:
NAKON GODINA ŠUTNJE/ Jelena napokon priznala: Vranješ je bio početak kraja s Duškom Tošićem
Ključ je prevencija, a ne kvazi rešenja
Napominje da internet, društvene mreže i drugi izvori informacija pružaju brojna rešenja za bolji život, izgled, top-formu, instant rešenja svih problema, i da je sve više kvazi učitelja, ali smo, nažalost, sve više bolesniji i bolest postaje naša svakodnevnica.
– Naš kičmeni stub nije i ne smese da podnosi kvazi rešenja. Funkcioniše po tačno određenim pravilima, poštujući individualnost, osobenost svakog pršljena, ligamenta, zglobne veze. Nije moguće dati recept za sve ljude koji imaju neki problem sa diskus hernijom. Ali mi, nažalost, očekujemo neko rešenje, a da sami ne uložimo vreme, trud, kako intelektualni tako i fizički za rešenje diskus hernije. Naime, ključ je prevencija – ističe Stankić.
Epidemija lošeg držanja tela
Prema njegovim rečima “imamo mnogo dece sa posturalnim poremećajima, a procenat je nebitan, jer da li ih je 80, 90 ili 100 odsto ne čini bitnu razliku i ne čini da je nacija zdrava”.
– Promene u načinu života, ritam rada, odmora, kvalitet sna, hrane, organizacija slobodnog vremena, sve utiče na zdravlje. Veliki broj tehnoloških otkrića koja ,,olakšavaju” život, zapravo, u dobroj meri nas sputavaju i ograničavaju naše prirodne aktivnosti. Koliko radnji smo zaboravili usled digitalizacije? Loše držanje tela, koje danas ima epidemiološke razmere, u fazi kad odrastemo jedan od glavnih okidača pojave bola u kičmenom stubu, i diskus hernije – kaže Ljubomir Stankić i dodaje, da kao što je već naveo spojevi trupa sa vratom i udovima su mesta podložna patološkim promenama, pa se tako diskus hernija najčešće javlja u lumbalnom delu kičmenog stuba, ređe u vratnom.
Kako se leči diskus hernija i otklanja bol?
Bolovi su jaki, do neizdrživosti. bola i operativno. Leči se medikamentozno, ali u zavisnosti od intenziteta.
– Korektivna vežba, ciljana, odmerena i prilagođena pojedincu, uz poštovanje svih fizioloških, pedagoških i ljudskih principa je najdelotvornije sredstvo u korekciji, prevenciji i otklanjanju bolova od posledica diskus hernije. Problemu diskus hernije se mora prići obazrivo, temeljno, konsultujući neurologiju, radiologiju, ortopediju, razgovarati o pojedinostima samog čoveka, karakteristikama njegovog posla, organizacije radnog dana, navikama. Samo sveobuhvatan prilaz rešenju može da donese pozitivne rezultate – ističe Stankić i dodaje da program kojim se rešava problem diskus hernije čine vežbe istezanja, dekompresije kičmenog stuba i jačanja leđne muskulature.
Samo 15 minuta do lekovitog efekta
Da bi telo, organizam, funkcionisalo sve komponente moraju da budu u skladu sa anatomskim i fiziološkim zakonitostima. Bilo kakva slabost na mikro planu, mišićnom, tetivnom, pripojnom dovešće do niza novih mogućih poremećaja, asimetrične posture, loše pokretljivosti u zglobovima, mišićne neelastičnosti i slabosti organizma u celosti.
– Svakodnevne vežbe istezanja u trajanju od oko 15 minuta za početak bi imale preventivan, ali i lekovit efekat. Rasterećenje kičmenog stuba je ključna stvar, ali ono mora biti ne samo fizičko nego i duševno. Ljudi su zaboravili tišinu, laganost, mekoću, sporost u najživotnijem smislu. Prostori u kojima se vežba su nasilni, stresni, preglasni, bez poštovanja organa i organizma. Međutim, korektivno vežbanje, pravovremeno sa dobro osmišljenim individualnim programom vežbi je jedno od najboljih rešenja svih tegoba kičmenog stuba. Budimo odgovorni, zbog sebe i onih koji nas vole – zaključuje Stankić.
blic.rs