Pevač Željko Samardžić je za bolest štitne žlezde saznao slučajno, kada je na nagovor kuma otišao kod lekara da proveri zbog čega oseća konstantnu malaksalost. Zahvalan je Bogu jer je otkrio na vreme protiv čega mora da se bori, a sa čime se već izborio.
Kako ste saznali da bolujete od Hašimoto sindroma?
– U to vreme sam mnogo radio i skoro da nisam obraćao pažnju na svoje zdravlje. Povremenu malaksalost i ostale simptome sam pripisivao umoru. Onako uz kafu, na predlog mog kuma, otišao sam kod njegovog prijatelja, vrhunskog doktora Bjelice, i rezultati analiza su pokazali da je taj dosadni “japanac” kriv za takvo moje stanje.
Kako se sada osećate?
– Sada sam odlično! Štitna žlezda je kao neka moderna pošast i mnogo ljudi se susreće sa tim problemom. Ali uz određenu terapiju sve se to vrlo lako i uspešno drži pod kontrolom. Barem je tako bilo u mom slučaju.
Postoji li nešto što niste ostvarili u životu?
– Ne. Moju sreću je pre godinu dana upotpunila moja ćerka Minja, kada je rodila anđela koga smo nazvali Anđelija. Nina, Aleksa, Luka i Anđelija su moje najveće blago. Bilo bi neskromno da kažem da mi nešto fali ili da sam nezadovoljan ovim što sam postigao. Zahvaljujući mojoj publici, nagrađen sam i srećan. Čak i u ovim godinama i dalje imam snage i volje da se penjem na binu i sa svim tim mladim ljudima delim ljubav. Samo da smo zdravi.
Govorili su da ličite na Džordža Klunija, da li vi sebe vidite tako?
– Nekada sam ličio na Džordža Klunija, Fabricija Ravanelija, a onda sa promenom imidža su u meni videli Vajferta, Mokranjca, onog KFC pukovnika Sandersa, Deda Mraza… Mislim da je dobro što me ljudi doživljavaju sebi bliskim i to mi zaista laska. Verujem da je to pre svega zbog načina na koji donosim sve te divne ljubavne pesme koje ljudi iskreno vole. Moji koncerti pucaju od pozitivne energije, a prave je uglavnom neki novi klinci koji nisu bili ni rođeni kada sam snimao “Viski”, “Grlicu”… i, kako rekoste, ličio na Klunija.
Kako ste se branili od obožavateljki?
– Meni se karijera desila u ozbiljnim godinama koje sa sobom nose i odgovorno i kontrolisano ponašanje, tako da nikada nisam imao tu vrstu problema. Dame su verniji deo moje publike, ali uvek sam zahvalan i njihovim džentlmenima, u čijem društvu dolaze i uživaju na mojim koncertima.
Kako ste uspeli da sačuvate brak i odolite raznim iskušenjima?
– Ne verujte svemu što se priča… (smeh) Šalu na stranu, naša ljubav je odolela i težim iskušenjima.
Čini se da vas popularnost nimalo nije promenila?
– Smatram da je smisao života biti srećan i usrećiti još nekoga pored sebe. Muzika je divna i ona me ispunjava, a verujem da sam njome uspeo da usrećim još neke ljude, bar na trenutak. Malo je stvari na ovom svetu koje su lepše od stvaranja. I kada od dva jajeta napraviš kajganu, velika je stvar, a kamoli kad stvoriš pesmu koja nekog nasmeje ili rasplače.
Kažu da je danas najteže ostati dosledan sebi?
– Ljubav je mera svega i kada radite nešto s ljubavlju, to vam se uvek vrati. Ja u pevanju uživam i, na moju sreću, publika to voli i podržava. Pratiti slepo trend je kalkulisanje, a moj doživljaj muzike je potpuno drugačiji.
kurir.rs/inforemer
