data-nosnippet>
Edita Aradinović otvorila dušu o najtežem periodu života: “To je težak oblik Daunovog sindroma”
Pjevačica Edita Aradinović iskreno je govorila o jednom od najtežih poglavlja svog života, prisjećajući se odrastanja uz pokojnog brata Semira, koji je imao teži oblik Daunovog sindroma. U emotivnoj ispovijesti otkrila je s kakvim se izazovima njena porodica svakodnevno suočavala, ali i koliko je njena majka bila posvećena brizi o svom sinu uprkos brojnim životnim teškoćama.
Govoreći o tom periodu, Edita se prisjetila i savjeta koje je njena majka svojevremeno dobila od nadležnih službi, kao i teške odluke s kojom se tada suočila.
“Mojoj mami su u Centru za socijalni rad jednom prilikom rekli da je najbolje za nas, zdravu decu, za sestru i mene, da on bude u domu. Ona ga je u jednom periodu života, kada je bio mali, odvela, ali nije imala srca… nije mogla da ga ostavi tamo i vratila ga je.”
Svakodnevna borba s bolešću
Kako je ispričala, život uz brata koji je imao ozbiljne zdravstvene poteškoće bio je ispunjen brojnim izazovima. Zbog prirode njegovog zdravstvenog stanja često nije mogao riječima pokazati kada osjeća bol ili nelagodu, što je dodatno otežavalo svakodnevicu cijele porodice.
Pred kraj njegovog života bilo je neophodno da dobije stalnu medicinsku njegu, zbog čega je hospitalizacija postala jedino moguće rješenje.
“On je zaista imao teži oblik Daunovog sindroma, bio je jako zahtevan. Pred kraj njegovog života morali smo da ga odvedemo, jer mu je tada bila potrebna konstanta medicinska pomoć. Bio je nekako snažan, jak. Jednim udarcem je mogao da udubi frižider. Kad ga je nešto bolelo, nije znao da se izrazi, pa je udarao glavom o zid, napravi sebi ranu.”
Život u teškim uslovima
Osim svakodnevne borbe s bolešću, porodica Aradinović prolazila je i kroz izuzetno teške stambene prilike. Kako je Edita ispričala, njih petoro živjelo je u veoma malom prostoru, što je dodatno otežavalo svakodnevni život.
“Mama je nas odgajala u šesnaest kvadrata. Nas petoro u šesnaest kvadrata. Mama je posle dobila dozvolu zbog brata da se to proširi, pa se sve nekako rešilo.”
Edita je i ovom prilikom naglasila koliko je njena majka bila požrtvovana i koliko je učinila da porodica, uprkos brojnim iskušenjima, ostane na okupu. Njena ispovijest još jednom je pokazala koliko su ljubav, upornost i podrška porodice bili presudni u suočavanju s izazovima koje im je život donio.
