Bivši vaterpolista Danilo Dača Ikodinović je u velikoj ispovijesti progovorio o djetinjstvu, braku sa pjevačicom Natašom Bekvalac, okretanju crkvi, te velikom udesu koji je imao prije 15 godina, kad su se ljekari borili za njegov život.
– Skoro svaki dan sam u teretani. Nisam kad odem na skijanje i na more, mada nisam neki ljubitelj mora, žena me tjera… (smijeh) Moj otac je iz Čačka, tamo je Morava, je l’… Zavolio sam zbog nje vodu. Stalno sam se bacao u rijeku kao mali. Tata je jako želio da budem vaterpolista, živjeli smo na Miljakovcu, bazen nam je bio pet stanica od nas – kazao je na početku Danilo Ikodinović.
– Otac me je jednom prebio jer nisam išao na treninge. Već sam bio pokazao određeni kvalitet, ali sam bio klinac… Hvala mu na tome, nikad me, inače, nije tukao. Uhvatio me je bio pubertet, to je tako. Treninzi su bili minimum dva sata ujutru i dva sata uveče, a kad se spremamo za nešto onda i do osam sati dnevno – naveo je Dača za “K1”.
– Jedna kćerka, Andrea, ima 20 godina sad. Sa obe kćerke sam u odličnim odnosima, iako ne živim sa njihovim majkama. Andrea je imala 7 godina nepunih kad sam doživio udes, a Hana godinu dana samo. Sjeo sam pijan na motor. Imao sam 1,70 promila alkohola u krvi. Htio sam malo da se opustim, pred prvenstvo, Malaga je bila u pitanju. Ne znam kako bih živio sa tim da sam, daleko bilo, nekog ubio. Sebi sam sve uradio. Preticao sam cijelu kolonu, kad sam pao sa motora takva kiša je krenula da pada…
– Na sudu sam rekao da je sva krivica moja. Nisam ni kočio, trag kočenja je bio minimalan. Policajac koji je vršio uviđaj mi je jednom prišao u nekom lokalu poslije i rekao mi da je to bio on i da sam letio 86 metara, to je, čovječe, fudbalski teren. Hitna pomoć je došla za 15 minuta. Doktori nisu znali kako sam ostao živ. Bio sam u nikad boljoj formi fizički, to me je spaslo. Istina je da su se doktori oko mene malo više potrudili, antibiotik je doveden hitno iz inostranstva, tadašnji predsjednik se zauzeo za to, to je istina – rekao je Ikodinović.
– Moja žena je veliki vjernik. Svake nedjelje ide u crkvu, roditelji su joj takvi, ti nisi svjestan… Bitne stvari su mi se sve dešavale na praznike. Nekad sam negodovao jer me bude u nedjelju da idemo u crkvu, to mi je bio jedini slobodan dan, a sad je drugačije. Neke stvari se ne dešavaju tek tako. Kad sam se probudio poslije udesa, ruka mi je bila onako gore skroz. Odmah sam pitao da li je još neko stradao. To se obično ne dešava. Budim se u šok sobi. Dvije garniture ljudi je umrlo, ja sam ostao. Bili su u kesi, kad umru, to tako ide, rajsferšlus ovoliki…
– Zakonski moraju da budu tu u kesi dok ih ne odnesu poslije. Govorio sam sebi dok sam gledao to: “Majmune, šta si sebi dozvolio”. A ne mogu ništa da kažem, samo gledam to… Oštećene su mi bile glasne žice, nisam mogao da pričam. Doktori su mi prvo spasavali život, pa ruku. Rebra su mi bila slomljena, sav sam u ožiljcima. Priklještio sam bio živce u vratu, nisam mogao da se pomijeram. Odmah sam bio svjestan da od šake nema ništa. To su mi odmah rekli da je to nemoguća misija. Krenuo sam poslije toga gotovo od nule. Šta ja znam da radim u tom momentu sem da igram vaterpolo? Ništa – istakao je Danilo.
– Dosta vremena je trebalo da se raščisti sve. Bio je razvod braka, nesreća nije uticala mnogo na razvod. To se već raspadalo sa Natašom… Desilo bi se svakako. Novi Sad nikad nije bio moja sredina, to nije moj grad. Tamo sam dolazio i odlazio, bio sam na toj relaciji… Težio sam da se vratim kući u Beograd. Bilo mi je teško zbog svega što je bilo u medijima. Osjetio sam olakšanje poslije razvoda, kao neki ranac da sam skinuo sa sebe, sa leđa. Sa Majom sam krenuo poslije otvaranja kafane, uticala je mnogo na mene. Smirivala me je, ja sam se kidao oko svega sa biznisom. Unijela mi je sigurnost. Upoznali smo se u kafani. I kad sam stao sa kafanom, ona mi je govorila: “Hej, riješićemo sve”. Shvatam sve što ona preživljava, sportista je, sportski parovi uvijek dobro funkcionišu. Ljubav pobjeđuje sve na svetu. Ona ima brata, sestru, majku i oca, volim kako se svi oni međusobno vole, volim da ih gledam zajedno – rekao je u emisiji Milana Kalinića.
– Ja sam proživio svašta. Preuzeo sam sad ulogu “žene sportiste”, ništa mi nije teško, sve radim po kući. Zbog korone sam zatvorio kafanu, ali neću to ponovo počinjati. Završio sam sa ugostiteljstvom. Treniram, sad je sve drugačije. U kafani se i pilo, u dimu si non-stop, regenerisao sam se od kako sam prekinuo rad sa lokalom – zaključio je Ikodinović.
ekskluziva.ba