Epidemije morbila beleže porast slučajeva u SAD i širom Evrope
Novije epidemije ukazuju na potrebu za povećanjem obuhvata vakcinacije radi zaustavljanja širenja
Širom sveta oči su uprte u borbu protiv najzaraznijeg virusa – malih boginja (morbile), koje su u SAD prešle zabrinjavajući prag, a širi se i Evropom. S obzirom na to da Srbija nije izolovano ostrvo, kao i da morbile još od početka pretprošle godine haraju našom zemljom, rizik da se situacija prelije i pogorša, postoji i kod nas, upozoravaju stručnjaci.
Male boginje su najzaraznija bolest, a svaki pacijent može da je prenese na devet od deset drugih nevakcinisanih osoba koje se izlože virusu. Svetski mediji prenose zastrašujuće upozorenje stručnjaka da bi SAD mogle biti na ivici gubitka statusa zemlje bez malih boginja.
Povodom malih boginja, juče se posle dužeg vremena oglasio i Institut za javno zdravlje “Dr Milan Jovanović Batut”, u kome se navodi da se u Srbiji “održava endemsko prisustvo morbila”.
Broj slučajeva u Evropi povećan čak 10 puta
U Evropi je broj slučajeva zaraženih malim boginjama porastao u 2024. godini 10 puta, i najveći je od 1997. godine, a nastavlja i dalje da raste prema podacima Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC).
Do sada je u 2025. godini širom Evropske unije prijavljeno oko 4.500 slučajeva malih boginja, prema najnovijem izveštaju ECDC-a o malim boginjama i rubeoli, od kojih je većina nevakcinisana deca mlađa od četiri godine. Najviše su pogođene Rumunija, Francuska, Italija, Holandija i Španija, pokazuje poslednji izveštaj ECDC.
Sa druge strane, kako napominju u Velikoj Britaniji, vakcinacija, koja je najbolja zaštita, opada.
Rizik postoji i u Srbiji
Načelnik Jedinice za imunizaciju Gradskog zavoda za javno zdravlje u Beogradu dr Ivana Begović Lazarević objašnjava za “Blic” da, s obzirom na to o kakvom se virusu radi, rizik od pogoršanja situacije, postoji i u našoj zemlji.
– Pričamo o najzaraznijem virusu, koji ostaje da lebdi u vazduhu i dva sata nakon što neka osoba koja je obolela napusti taj prostor. Nekad obolela osoba ni ne zna od koga je mogla da dobije virus, upravo zbog toga što ne mora uopšte u prostoriji da bude sa zaraženom osobom. S obzirom na to, i uslovima kada vodimo život da u roku od jednog dana možemo da stignemo sa jednog kraja planete na drugi, potpuno je za očekivati da, ako u nekoj zemlji u okruženju, a i ne mora da bude zemlja u okruženju, vlada aktualna epidemija sa velikim brojem obolelih, da taj virus uvek nađe put – objašnjava dr Begović Lazarević za “Blic”.
Apel roditeljima: Vakcinišite decu MMR vakcinom
Uz napomenu da je MMR vakcina jedina zaštita od malih boginja, podseća da je za roditelje koji ne vakcinišu decu, pokretački mehanizam da to učine kad se u okruženju pojave oboleli od morbila.
Kad se bolest pojavi, onda zaborave na strah koji ih je do tada držao da će im dete dobiti autizam, a potpuno je neosnovano i dokazano u brojnim studijama da nema uzročne povezanosti vakcine i autizma, osim što se prvi znaci spektra autizma primete baš u tom uzrastu kad se deci daje prva doza MMR vakcine, ali uzročna veza ne postoji. Kad roditelji vide u okolini obolele od morbila, oni se onda uplaše i prevaziđu strah od autizma, koji nema nikakve veza sa MMR vakcinom, a uplaše se morbila. Dok ne postignemo obuhvat u nekom kolektivu od 95 odsto, a to znači da ako sto ljudi boravi u nekoj opštini, u školi, bilo kom kolektivu, 95 ljudi treba da ima imunitet. Kad nemamo imunitet od 95 odsto, ovaj najzarazniji virus jako lako nađe rupe u kolektivu i izazove oboljenje. Kad je imunitet 95 odsto, može da nađe sebi put, ali to se završi na pojedinačnim slučajevima. Mi smo, podsetiću, imali 2016. obuhvat od 65 odsto prvom dozom u Beogradu, a čim taj obuhvat padne na neke niže vrednosti, odmah izbije epidemija. Tako smo 2017. i 2018. godine, dakle u 21. veku, imali skoro 6.000 obolelih osoba u Srbiji i 15 umrlih. To je poražavajuća činjenica – ističe naša sagovornica.
Rumunija, Nemačka, Španija…
Podseća da su u susednoj Rumuniji, u kojoj je trenutno velika epidemija, one veoma česte.
– Niko ne može da kaže da neko iz Rumunije neće doći kod nas i biti rizik za nas. Rumunija, koja je u Evropskoj uniji, je u prošloj godini bila vodeća po obolevanju, a iza nje Kazahstan. Epidemija je izbila i u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji i mnogim evropskim zemljama. Jako posećene turističke zemlje – kaže dr Ivana Begović Lazarević.
Može li leto da pomogne u obuzdavanju virusa
Leto nije sezona kad se javlja veći broj obolelih, zbog većeg boravka na otvorenom, provetravanja prostorija… Praksa međutim, demantuje sezonski raspored virusa, što se i kod nas pokazalo.
Sezona morbila je kraj zime i početak proleća. Leti se manje očekuju, ali mi smo imali i tokom letnjih meseci epidemiju. U Beogradu mi još nismo odjavili epidemiju. Prvi put nam se desilo, ja ne znam kada je to još bilo, da mi u 2024. godini imamo dve prijavljene epidemije u Beogradu – jednu smo prijavili u februaru a odjavili je u septembru, a već u oktobru prijavili novu, i nismo je odjavili. To je sve znak da deca treba da se vakcinišu – napominje dr Ivana Begović Lazarević i dodaje:
Virus je osetljiv u spoljašnjoj sredini. Lako propada pod uticajem sunčeve svetlosti, uobičajenih dezinfekcionih sredstava, ali može da lebdi u zatvorenim prostorijama i do dva sata, ostaje aktivan i sposoban da izazove infekciju kod osetljivih osoba.
Mere prevencije
Doktorka ističe da je vakcinacija najbezbednija i najsigurnija mera zaštite, a da pored nje, treba primenjivati i opšte mere
– Svi koji putuju treba da znaju da odlazak na međunarodne aerodrome, su u riziku da mogu da dobiju bolesti koje se mogu sprečiti vakcinom, ne samo male boginje, već i veliki kašalj, rubela, zauške… Pored vakcinacije, treba izbegavati boravka u prostorijama gde ima puno ljudi i često prati ruke jer sve što imamo na rukama, dodirivanjem nosa i očiju, prenosimo u svoj organizam – kaže doktorka i za kraj dodaje da mi nismo izolovano ostrvo, i da sve što se dešava u našem okruženju dešava se i nama:
– Svi smo jedna globalna zajednica!
Male boginje (morbile) jedna su od najzaraznijih virusnih infekcija, kod koje se prve tegobe ispoljavaju tek za 7 do 18 dana.
Uzrokuje ih virus malih boginja – Measles virus, a radi se o RNK virusu koji pripada rodu Morbillivirus i familiji Paramyxoviridae, a izvor infekcije je obolela osoba. U bliskom kontaktu sa njom oboli 9 od 10 osetljivih osoba.
Male boginje se najviše šire 4 dana pre i posle izbijanja ospe.
Blic.rs
