Rade Šefer iz Sente (Srbija), prije deset godina , 17. maja 2015. godine, dan nakon vjenčanja sina Vlastimira, ubio je šestoro ljudi u dva sela.
Krvavi pir započeo je u Oromu. Tamo je ubio punca i punicu Jenea i Gizelu Traćik. Odatle se kolima, do zuba naoružan, uputio u Martonoš. Čim je kročio u dvorište, osuo je paljbu. Usmrtio je suprugu Rožu, snahu Nataliju Bajtai i njene roditelje Šandora i Karolinu.
Žolt Bajtai, koji sa svojoj izabranicom živi u ovoj kući, u trenu je ostao bez sestre i roditelja. Poput ostalih ukućana i gostiju, iz sna su ga probudili pucnji i vriska. Radetov sin, Vlastimir, izbjegao je smrt kad je otac uperio pušku u njega koja je prazna škljocnula. Višestrukom ubici presudio je muž njegove svastike Emanuel Danjon. On je uspio da ga usmrti udarcima stolicom i preplašenim gostima spasi živote, nakon što je ranjena njegova supruga Natalija Danjon.
Tog jutra dobro se seća Jene Farago, komšija porodice Bajtai:
Kosio sam djetelinu. Izdaleka sam na ulici video veliku gužvu i puno policijskih automobila. Ni na kraj pameti mi nije bilo šta se desilo u kući mojih komšija, koji su dan ranije udali kćerku. Žena mi je javila da ne mogu tuda da prođem. U toku dana saznali smo šta je Rade uradio. U Martonošu se ovako nešto nikada ranije nije dogodilo. Žolt je, na žalost, ostao bez majke, oca i sestre.
Gergelj Horvat, predsjednik Savjeta mjesne zajednice Martonoš, kaže da se o tom strašnom zločinu u selu manje priča, ali da svi dobro pamte šta se dogodilo prije deset godina:
Oženio sina, pa pobio svatove: Pucao bi i na djecu, ali je stao iz samo iz jednog razloga!
Tog dana je u Martonošu bio susret penzionera. Bio sam kod njih, a od mještana čuo da se nešto dogodilo u ulici Maršala Tita, u kući porodice Bajtai. Zaputio sam se tamo, ali je policija blokirala taj dio ulice. Od tadašnjeg šefa policija saznao sam šta se dogodilo. Vlastimirov sin uspio je da pobjegne, ali je Rade ubio suprugu Rožu, snahu Nataliju i njene roditelje Šandora i Karolinu. Prije toga, u Oromu, presudio je puncu i punici. U krvavom pohodu u Martonošu, Radeta je zaustavio francuski državljanin.
Nakon školovanja u Subotici, tamo se i zaposlio, ali živi ovde. U međuvremenu, našao je srodnu dušu. Nikada sa Žoltom nisam pričao o tome što se desilo. Vrijeme je učinilo svoje, o tome se sve manje priča, ali mještani Martonoša pamte šta se dogodilo tog 17. maja.
Nakon masakra se pričalo da Rade nije mogao da podnese što ga je supruga ostavila, otišla da radi u Francusku, a potom se preselila kod roditelja u Orom. Pamti se i da se Rade nakon svadbenog veselja zaputio za kolima u kojima su bili Roža i njihov sin Aleksandar. Na putu ka Oromu, pretekao ih je i prepriječio put. Izbila je svađa između njega i Rože, a sin je stao u majčinu odbranu. Policija je privela Radeta, ali je on ubrzo pušten. Uslijedio je masakr, piše Espreso.
ALOONLINE.BA
