Stručnjaci naglašavaju potrebu za hitnom akcijom i navode da trenutne stavke mogu pomoći u sprečavanju katastrofe
Naučnici upozoravaju na veću seizmičku pretnju na istoku, posebno u Istanbulu
Nemirni Mediteran i zemljotresi u Grčkoj
Istočni Mediteran doživljava pojačanu seizmičku aktivnost. Višestruki zemljotresi pogodili su područje u blizini Santorinija, popularne turističke destinacije, što je dovelo do toga da dve trećine njegovih stanovnika pobegne na kopno. Najjači od ovih potresa dostigao je magnitudu od 5,1, što obično uzrokuje malu ili nikakvu štetu dobro izgrađenim strukturama.
Uprkos anksioznosti koju su ovi zemljotresi izazvali, oni blede u poređenju sa seizmičkom pretnjom sa kojom se suočava Istanbul. Smešten na raskrsnici anadolske i evroazijske ploče, grad je pod stalnim geološkim pritiskom. Naučnici upozoravaju da je region odavno trebalo da pogodi potres koji bi mogao da dostigne magnitudu od 7 stepeni ili više, što bi potencijalno dovelo do rasprostranjenog razaranja.
Zemljotres u Istanbulu: Katastrofa koja čeka da se dogodi
U Istanbulu je u sredu došlo do snažnog potresa od 6,2 po Rihteru.
Prema Marku Bohnhofu, naučniku u nemačkom Istraživačkom centru za geonauke, seizmički zapisi ukazuju na to da se veliki zemljotresi javljaju u Istanbulu otprilike svakih 250 godina. Poslednji značajan događaj datira iz 1766. godine, što znači da je region već premašio očekivani vremenski okvir za još jedan snažan zemljotres.
– Verovatnoća megazemljotresa u narednih nekoliko decenija je čak 80 procenata – objašnjava Bohnhof, navodeći podatke iz više geoloških modela.
Seizmolog Naci Goror deli ovu zabrinutost, upozoravajući da je 100.000 zgrada u Istanbulu izloženo velikom riziku od urušavanja u velikom zemljotresu
Stotine hiljada ljudi će umreti – rekao je Goror novinarima, naglašavajući da ni lokalna vlast, ni stanovnici izgleda ne shvataju u potpunosti jačinu pretnje.
Loša infrastruktura povećava rizik
Uprkos strogim građevinskim propisima koji imaju za cilj pripremu za veliki zemljotres, usklađenost ostaje niska. Mnoge strukture nisu izgrađene da izdrže podrhtavanje velike magnitude, a više od milion domova i poslovnih objekata trenutno je klasifikovano kao rizično.
Profesor geologije Sukru Ersoj sa Tehničkog univerziteta Jildiz upozorava da Istanbul nije spreman za potres. Čak i uz pravilno urbanističko planiranje, gusta naseljenost grada otežava ublažavanje štete. Turski ministar urbanog razvoja Murat Kurum takođe je priznao da će se infrastruktura Istanbula boriti da izdrži snažan zemljotres.
Tempirana bomba nad Istanbulom
Rased koji prolazi ispod Mramornog mora nije oslobodio značajnu seizmičku energiju decenijama. Geofizičar Ditrih Lange iz Centra za istraživanje okeana opisuje ovo kao tempiranu bombu.
To je kao opruga koja se proteže, što duže ostaje pod napetošću, to se više energije gradi – objašnjava Lange. Jaz od 30 kilometara ispod Mramornog mora, samo 15 kilometara od Istanbula, jedna je od slabih tačaka koje izazivaju najviše zabrinutosti – rekao je Lange.
Opservatorija za zemljotres “Kandili” procenjuje da postoji verovatnoća od 60 procenata da će se do 2030. godine dogoditi zemljotres magnitude 7 ili više stepeni po Rihteru. Ako bi zemljotres magnitude 8 ili 9 pogodio grad, to bi moglo da izazove široko uništenje, sa štetom koja doseže milijard
Sa sve većim naučnim dokazima koji ukazuju na scenario visokog rizika, stručnjaci naglašavaju potrebu za hitnom akcijom, a ovo su stavke koje mogu da pomognu:
Jačanje infrastruktureSprovođenje građevinskih propisaPriprema stanovnika za katastrofu
Ali vreme ističe. Pitanje više nije da li će se Istanbul suočiti sa velikim zemljotresom – već kada.
Tursku je 2022. godine posetilo oko 360.000 srpskih turista, što je povećanje od 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Do početka 2023. godine, u Tursku je u prva dva meseca otputovalo više od 26.000 srpskih turista.
(Daily Galaxy)
