Petar Božović je na komemoraciji Žarku Lauševiću, koja je upriličena u Jugoslovenskom dramskom pozorištu u Beogradu, između ostalog govorio i o trenutku kada je upoznao pokojnog glumca.
U potresnom govoru, koji je održao, Božović se prisetio kako je to izgledalo kada je Laušević odlazio na prijemni ispit za Fakultet dramskih umetnosti.
– Dva veka i dva milenijuma. Kad čovek ne zna odakle da krene hajde od početka. To je bilo 1978. ili 1979. godina, selo Crnica, jesen, mirno vreme. Profesor Milo Đukanović režira dramu “MV”, tema je povratak čoveka iz Amerike. Dolazi Milo i predstavlja mi jednog prelepog mladog dečka i kaže ovo ti je sin. Baš sam se oduševio. Lep mi je sin. Mi snimamo tako. Kad ono sin mora da ide. Dolazi Milo, predaje mu jednu kovertu za profesora Minju Dedića, a ja ni ne znam da Žarko ide na prijemni. Vraća se Žare i vraća kovertu neraspučenu. Predaje je Milu Đukanoviću i meni kaže da je položio. Tada sam uočio jednu crtu koja ga je krasila.
Prođe par godina, sedimo u kafani i pijemo. Kaže on meni “znaš da je mene i dan danas sramota što ti nisam doneo čašu vode kad sam položio prijemni”. Ja se toga ni ne sećam. Ćutimo, a on mi kaže – oli da ti sad donesem čašu vode? – Koju bre vodu? Eno najbolji viski da mi doneseš.
Kad je umro Đukanović, putujemo mi, a Žare je kazivao stihove Aleksandra Lekše Ivanovića. Kao što reče naš dragi prijatelj Mićko Gak odlete nam Žare – rekao je Petar Božović.
Juče je u 11 časova održana komemoracija Žarku Lauševiću, a tom prilikom veliki broj ljudi došao je da oda počast preminulom glumcu. Na komemoraciji su govore održali Petar Božović, Milan Marić, Dragan Bjelogralić, Irfan Mensur, Vojislav Brajović, Milutin Mima Karadžić, Svetozar Cvetokvić, Tamara Vučković Manojlović, Vida Ognjenović i Svetlana Bojković.
Nakon toga prijatelji i porodica velikog glumca okupili su se u dva popodne na Novom groblju gde su ga ispratili na večni počinak.
Među okupljenima su se nalazili i Predrag Miki Manojlović, koji je nakon izjavljivanja saučešća grcao u suzama, Zoran Cvijanović, Nina Janković, Tanja Banjanin, Svetozar Cvetković, Dragan Bjelogrlić, Radmila Živković, Vojin Ćetković, Sloboda Mićalović, Miloš Vlalukin, Dejan Lutkić, Vesna Trivalić, Irfan Mensur, Predrag Bjelac, Nebojša Dugalić, Srna Lango, Dubravko Jovanović, Dragan Petrović Pele, Andrija Milošević, Milan Marić, Marija Vicković, Srdan Golubović, Olivera Vitorović, Radoš Bajić s porodicom, Enis Bešlagić, Viktor Savić…
Porodica je na ispraćaj automobilom došla do kapele, gde su ušli i primali saučešće. Deca Žarka Lauševića Asja, Jana i Dušan, držali su se hrabro do samom kraja, kada više nisu mogli da suzdrže suze. Dušan je svoju uplakanu sestru prigrlio u kapeli, a sve ih je zajedno tešila Žarkova druga supruga Anita, koja se i sama tokom ovog tužnog dana borila sa suzama.
Lauševića su na večni počinak ispratili uz pesme “Zlatni dan”, “Jeleni umiru sami”, “My Way” i “Sve što želim u ovom trenutku”. Na ispraćaju za kremaciju Žarka Lauševića nije služeno opelo, a kako saznajemo, ovaj verski obred nije održan na zahtev porodice glumca. Protokol ispraćaja na kremaciju dozvoljava porodici da sama odluči da li će biti opela ili ne.
(Kurir.rs)