Početna Intervju POTRESNI INTERVJU LJUPKE STEVIĆ: Dragiša je slao policiju i digao pola ESTRADE...

POTRESNI INTERVJU LJUPKE STEVIĆ: Dragiša je slao policiju i digao pola ESTRADE da me smuva! Na početku veze obećao da se RAZVODI!

Ljupki Stević se pre tri nedelje srušio ceo svet kada je saznala da je vara njen dugogodišnji izabranik Dragiša Simić.

Pevačica je u naletu besa generalu policije razbila nos i uništila mu dva automobila, a ova afera zaintrigirala je ceo Balkan.

Njihova burna veza počela je pre 10 godina tako što je Simić digao celu policiju na noge samo da bi došao do Ljupkinog broja telefona. Tada nije ni slutila da će joj čovek koji je dao sve od sebe da je osvoji naneti najveću patnju koju je osetila za svojih 35 godina. Ono što je Dragišu privuklo kod Ljupke jeste njena neposrednost, energičnost i vrcavost, a takva je, kako sama kaže, otkad se rodila.

– Nisam ni prohodala, a roditeljima sam počela da pravim probleme. Volela sam da se penjem na sprat, pa je mama stavljala ogradu da ne bih pala. Ali ja bih nekako uvek uspevala da se provučem. Jednom me je video komšija, pa je dotrčao do naše kuće i rekao mami da visim sa sprata. Sećam se da me je tada istukla. I dan-danas ume da mi kaže: “Ubila sam te od batina kao da si tuđa.” Izgleda da je trebalo da se rodim kao dečak – započinje priču pevačica, koja je često dobijala batine zbog svojih nestašluka:

Ljupka nije išla u vrtić sa svojim vršnjacima, majka ju je čuvala kod kuće. Ali bez obzira na to što nije pohađala predškolsku ustanovu, sa odličnim znanjem krenula je u prvi razred.

– Mama je prvi dan odvela brata u školu, a mene ostavila kod kuće. Međutim, ja sam uzela svoje kuče pod mišku i onako čupava krenula za njima. Pošto sam deci iz školskog dvorišta bila zanimljiva, okupili su se oko mene. Mama je prišla da vidi o čemu se radi i šokirala se kada me je ugledala. Rekla sam im da i ja želim u školu, a pošto me je bratovljeva učiteljica volela, dopustila mi je da dolazim na časove. Imala sam pet i po godina, a već sam naučila da crtam i pišem.

Pevačica je završila Osnovnu školu “Moše Pijade” u Kostolcu. Do sedmog razreda je bila sa svim peticama, a onda su je kako kaže, “uhvatili” hormoni, pa je popustila. Prvu simpatiju imala je već u četvrtom razredu, a od petog do osmog bila je nesrećno zaljubljena u dečaka koji je četiri godine stariji od nje.

Pevačica otkriva da je često bila na meti lopova

– Prodala sam stan na Medaku kada su me treći put opljačkali. To je bilo 2015. godine. Posle sam se preselila u naselje koje mi se ne dopada. Tu živim već četiri godine. Dragiša i ja smo planirali da zajedno kupimo veći stan i tu se skućimo – priča Ljupka.

Krajem osnovne škole Ljupka je počela da beži sa časova, a tradicija se nastavila i u srednjoj tehničkoj “Nikola Tesla”, gde je bila harambaša. Nagovarala je drugare iz odeljenja da beže, a jednom je organizovala celo odeljenje da odu 13 kilometara od Kostolca kako bi brali trešnje. Na pola puta ih je čovek na traktoru susreo, shvatio da su pobegli sa časova, stavio ih sve u prikolicu i vratio kući.

Pevačica je u srednjoj imala svog prvog ozbiljnog momka, kog je upoznala na folkloru. Sa 11 godina je postala deo KUD-a u Kostolcu. Prve dve godine je igrala, a onda je njen otac otišao da razgovara sa koreografom Nikolom o tome da njegova ćerka počne i da peva.

– …Svi su bili stariji od mene. Ali pristala sam na sve to, jer sam uvek slušala čika Nidžu. On mi je bio kao drugi otac. Tatu sam retko viđala jer je puno radio. Po četiri-pet dana nije dolazio kući, jer je pevao po veseljima koja traju danima, pa je kod porodice kod koje peva i spavao. Zato mi je koreograf bio veliki autoritet, imala sam strah od njega. On je prvi saznao da pušim, pa je vikao na mene: “Ako hoćeš da pevaš, moraš da ostaviš cigarete.” Ali niko nije mogao da utiče na mene, nastavila sam da pušim, samo sam se krila. Ljupka je već sa pet godina znala da će biti pevačica. Imala je nastupe na igrankama koje su bile organizovane u selu. Prvu profesionalnu svirku naša sagovornica je imala sa 17 godina. Na poziv tatinih kolega pevala je na jednom krštenju u Požarevcu i zaradila 150 evra.

– Tu tezgu ću pamtiti po lošem. Pevačica koja je nastupala zajedno sa nama šikanirala me je. Nije mi dala svoj mikrofon, loše sam se osećala zbog toga. A da stvar bude gora, toj istoj pevačici koja je snimila pesmu moj tata je pevao prateće vokale, i to besplatno. A ona nije mogla da me ispoštuje. Tada nisam imala ni adekvatnu garderobu za nastup. Imala sam jedne štiklice, pantalone sam pozajmila od jedne, a košulju od druge sestre – priseća se Ljupka i nastavlja:

– Nisam imala svoju garderobu jer je to bio period posle bombardovanja, kada se i dalje osećala kriza. Do 1999. smo lepo živeli, tata je zarađivao ogromne svote novca, ali kada je počeo rat, slabo je imao tezge. Morao je da se zaposli u državnoj firmi kako bi nas prehranio, a i majka, koja je do tada bila domaćica, zaposlila se u tom periodu. Sećam se da sam išla u školu u cipelama koje propuštaju vodu, pa sam se kući vraćala mokrih nogu. Tri-četiri godine nam je bilo tako.

Znala je da neće ceo život pevati po okolini Kostolca. Ali otac joj nije dao da gradi karijeru pre nego što završi školovanje.

– Sa 16 godina sam dobila ponudu koja se ne odbija. Prijavila sam se za dvojnicu Cece Ražnatović i prošla u uži krug. Skratila sam šiške kao ona i otišla sa komšijom u Beograd. Kao za inat, na audiciji me prvu prozovu da otpevam pesmu “Nevaljala”, a ja od treme nisam mogla da se setim kako počinje. Pitala sam Cecu da mi pomogne i ona je zapevala prvu strofu. Tu su bili Marko Kon i Kobac i rekli mi da otpevam još jednu pesmu. Izabrala sam “To, Miki, to” i sve oduvala. Kon mi je prišao i pitao me da odemo u studio da otpevam neke pesme. Odmah sam pristala. Pustili su mi matricu da otpevam pesmu Jelene Karleuše i to im se dopalo. Razmenili smo brojeve telefona kako bismo se dogovorili dalje za snimanje pesama. Kada sam se vratila kući, ispričala sam sve tati, a on mi je rekao: “Slušaj, mlada damo, sve je to lepo, ali ti prvo završi školu, pa kada budeš bila punoletna, radi šta hoćeš. Sada nema ništa od toga.” Tako je i bilo. Tek 2003. godine, kada je završila srednju školu, prijavila se za “Zvezde Granda” sa prvom postavom, u kojoj su bili i Tanja Savić, Slavica Ćukteraš, Bane Mojićević… Ali nije ušla u samo takmičenje. Sledeće godine se opet prijavila i kada ni tada nije prošla, digla je ruke. Nastavila je da radi tezge. Imala je 19 godina i naredne tri-četiri godine pekla je zanat. Para je bilo koliko je želela, ali je to bio krvavo zarađen novac.

– Dođem umorna sa seoske svadbe, legnem u pet ujutru, odspavam tri-četiri sata i majka me već budi da se spremam za sledeću tezgu. Kaže mi: “Ćero, ajde ljubi te majka, moraš da se probudiš.” Ja odlazim u toalet, perem zube i plačem koliko sam umorna, ali odem na svirku. To su bile tezge od jutra do sutra. Nisam živela kao moji vršnjaci. Ponekad sam sa njima odlazila u kafić, ali ne po klubovima, jer sam tada, kada oni idu, radila.

Godine 2008. pevačica dobija ponudu da peva po Kanadi. Bila joj je frka da se sama otisne u beli svet. Ali tatin savet da uvek može da se vrati ako joj bude loše pomogao joj je. Spakovala je kofere i uputila se u nepoznato.

– Strah je ubrzo nestao, jer mi se tamo dogodila prava ljubav. Našla sam momka sa kojim sam želela sve. Naša ljubav je bila prava, imali smo ozbiljne namere. U Americi smo zajedno bili devet meseci, posle čega sam morala da se vratim u Srbiju, jer mi je isticala viza. A i čekao me je posao, imala sam zakazane tezge. U Kostolac sam se vratila sa ogromnim parama. Jugića sam zamenila “reno meganom”, a ostatak para stavila sam sa strane da snimim pesmu. Posle izvesnog vremena moj dečko iz Amerike, koji je inače bio naš čovek, došao je kod mene, pa smo neko vreme proveli zajedno. Započeli smo proces za dobijanje mojih papira da se preselim u Kanadu. Međutim, shvatila sam da mi je karijera mnogo bitna, rekla sam mu da ne želim da idem sa njim i raskinuli smo. Bilo mi je krivo, jer sam htela i njega i karijeru, ali nisam mogla i jedno i drugo. Kada je raščistila sa momkom kog je mnogo volela, otišla je kod roditelja da im saopšti da se seli u Beograd. Iznajmila je stan u Železniku, radila romske svadbe, a kasnije i snimila pesmu. Posle nekoliko meseci Ljupki se život menja iz korena, jer upoznaje ljubav svog života – Dragišu Simića. General je na nju bacio oko dok ona nije ni znala da on postoji.

– Zapazio me je na proslavi jedne televizije, gde sam otpevala nekoliko pesama. Ja ga nisam ni videla tada, niti je on meni prišao. Sutradan sam pevala na romskoj svadbi u Rimu. Tih dana sam imala nekoliko tezgi, a kada sam se vratila u Srbiju, odmah sam otišla u Kostolac, gde sam imala nastup. Čim sam sletela, pozvao me je kolega iz Požarevca i rekao: “Dobro, Ljupka, kakav si to problem napravila? Šta si to uradila u Beogradu kada te svi jure? Neki čovek iz policije traži tvoj broj? Da li da mu dam?” Ja sam rekla: “Naravno da ne”, a on meni: “E, pa prc, nisam im ni dao.” Bila je opšta pomama za mnom, čak je digao na noge pola estrade da me nađe – priseća se kroz osmeh Ljupka i nastavlja:

– Posle izvesnog vremena ponovo smo se sreli na nekom javnom događaju. Čak mislim da sam tu pozvana samo zbog njega. Tada smo se upoznali, razmenili brojeve telefona i ugovorili da se ponovo vidimo. Na sledećem sastanku jedna njegova rečenica me je kupila za ceo život – izgovara Ljupka sa očima punim suza, ne želeći da otkriva šta joj je to general rekao.

Posle kraće pauze, pevačica nastavlja da priča o temi koja je veoma bolna za nju, a koja je uzdrmala ceo Balkan:

– Srce ne može da bira u koga će se zaljubiti, pogotovo kada ti neko otvoreno stavi karte na sto i predoči svoje iskrene namere. On se meni fizički nije svideo, ali njegov šarm, stav i način ophođenja bio je dovoljan da na drugom sastanku padnem na njega. Shvatila sam da je on čovek sa kojim želim da budem ceo život. On se zaljubio na prvu loptu u mene, a ja u njega na drugu. Iako je general Simić oženjen i ima četvoro dece, Stevićeva je pored njega živela kao u bajci. Zajednički život bio je logičan nastavak te priče:

– Nas dvoje smo živeli kao da smo u braku. Bio mi je velika podrška i oslonac! Sigurna sam bila da sam mu jedina, prva i da ćemo imati porodicu. Verovala sam da ću sa njim dobiti plavooko dete. Dragiša je bio divan prema meni, uvek me je stavljao ispred sebe. Zbog njega sam čak dobijala pesme na poklon od raznih autora. Nije mi za sve ove godine uradio ništa loše, ali na kraju se ispostavilo da mi je napravio najveće moguće zlo koje je mogao.

Ono što je pevačicu držalo deset godina u toj vezi jesu njegova obećanja od prvog dana da će se razvesti:

– Još na početku veze mi je rekao da će se razvesti. Nikad se nismo svađali oko toga, jer smo išli korak po korak. Ali ti koraci su očigledno bili unazad, a ne unapred, kao što sam mislila. S vremena na vreme smo pričali o njegovom razvodu i on je uvek imao izgovore koje sam ja gutala. Zašto? Zato što sam verovala u njega. Ne znam zašto se nikada nije razveo, iako znam da me je voleo. Da li nije imao hrabrosti ili je reč o nečemu drugom, ne znam. Znam samo da je kao prijatelj bio divan prema meni, ali ne i kao partner.


.

.

.

.

.

.

Kurir.rs/K.Đ/Informer

1 KOMENTAR

Upiši komentar

Upišite komentar
Molimo da upišete vaše ime