Početna Intervju NEDA ARNERIĆ IMALA JE VELIKE SNOVE! A evo zašto nije usvojila sina,...

NEDA ARNERIĆ IMALA JE VELIKE SNOVE! A evo zašto nije usvojila sina, otišla na Novi Zeland i voljela OVOG MUZIČARA!

Vest o smrti velike dive srpskog glumišta Nede Arnerić nema koga nije šokirala. Prema prvim informacijama, brat Predrag našao ju je u stanu na stolici za trpezarijskim stolom.

Hitna pomoć konstatovala smrt i nije bilo tragova nasilja.

Arnerić je hteo da obiđe sestru koja je živela sama, ali da je naišao na zaključana vrata. Angažovao je bravara, a onda je i zatekao preminulu.

Neda Arnerić odigrala je niz zapaženih uloga na filmu, seriji i pozorištu. U svet glume ušla je vrlo rano, a mnogi će se iznenaditi kada saznaju da nije završila Fakultet dramskih umetnosti. Takođe, ona je sanjala velike snove, o kojima je javnost vrlo malo znala.

Imala je tri braka – jedan sa kolegom Dejanom Karaklajićem sa kojim se upoznala na snimanju filma “Užička republika”, drugi sa 32 godine starijim kolegom Radetom Markovićem, dok je 1981. godine ušla u brak sa hirurgom Miloradom Mešovićem, sa kojim je bila u velikoj ljubavi sve do njegove smrti 2018. godine.

Neda i Milorad su tokom skoro 37 godina braka preživeli mnogo toga, ali im se jedna želja nikada nije ispunila – želeli su da se ostvare u ulozi roditelja, pa su se nakon mnogo godina braka odlučili za usvajanje dečaka. Međutim, ubrzo su odustali.

“Hteli smo jednom i usvojiti dečaka, ali procedura je bila toliko komplikovana da smo na kraju morali da odustanemo”, ispričala je Neda u jednom inervjuu pre nekoliko godina.

U drugom, opširnijem intervjuu, Neda je svojevremeno govorila o vremenu kada se živelo bezbrižno, a u svetu filma stvaralo mnogo. Između ostalog, otkrila je i da je u jednom periodu želela da digne ruke od svega i ode na Novi Zeland, ali su ipak razlozi da ostane bili mnogi jači.

Da li ponekad odgledate na Jutjubu delove “Praznika ku*vi”?

“Ne, priznajem da baš ne… ‘Praznik ku*vi’ sam često puštala tokom rata zato što nam je bilo uskraćeno to more, Dalmacija, a film počinje tom divnom muzikom i slikom Hvara u svitanje. Tokom rata sam početak tog filma vrtela dosta često. Zbog očaja jer se sve raspalo i što su uspeli totalno da nas poremete. Kao i kad sam bila u Makedoniji. Pustili su odlomak iz filma „Delfina” i ja sam pred punom dvoranom grunula u plač. Nisam mogla da se zaustavim jer je ta zemlja već bila uništena. Bila sam veliki Jugosloven i mnogo sam patila. Htela sam da dignem ruke od svega, da otputujem na Novi Zeland.”

Da li ste stvarno hteli da odete?

“Da, da.”

A zašto niste otišli?

“Posao, muž, roditelji, prijatelji… Komplikovano je bilo. Kako da sve napustim. Ali i oni koji su otišli iz zemlje su otpatili. Sećam se kada sam tokom bombardovanja 1999. snimala film u Crnoj Gori. Bilo mi je teže nego da sam sedela u Beogradu. Osluškivala sam, zvala telefonom, gledala u nebo kako preleću avioni. Bože, kad pomislim šta smo sve prošli.”

Bila je fama da su se u bivšoj Jugoslaviji u svim kasarnama JNA prodavala ogledala sa vašom slikom na poleđini. Ne možete da izbegnete činjenicu da ste bili s*ks-simbol.

“Nisam ništa činila da to postanem. Nisam odrađivala foto-seanse sa čuvenim fotografima. Nisam se slikala u izazovnim pozama. Stalno sam se trudila da budem ozbiljnija nego što sam zaista bila. To je problem mladosti. Oni mene stavljaju u kontekst s*ks-simbola, a ja bih da glumim Antigonu. Imala sam kompleks od tog smeštanja u seks-simbol. Hoću i ja da budem ozbiljna glumica i da igram karakterne role. Da budem ružna na filmu, hoću da budem sa debelim obrvama i brkovima pa sam kao takva u nekim ulogama bila srećna. Kao u predstavi ‘Kir Janja’, koju je režirao Dejan Mijač. Igram Katicu, a Milena Dravić maćehu. Mislim kako da poružnim, jer sam nesrećno i zapostavljeno dete u ‘Kir Janji’. I onda su mi nacrtali brčiće i stavili crnu periku, koja me je ogrubela. Bila sam željna takvih uloga.”

Voleli ste muzičare.

“Svaki mesec sam menjala muzičare u koje sam se zaljubljivala. Prvo je u mom životu bio Zoran iz ‘Crnih bisera’, pa Đani iz ‘Zlatnih dečaka’, pa Viktor iz ‘Robota’, pa Dražen iz ‘Crvenih koralja’. Svih sam se setila, hahaha, bravo, Nedo.”

To nisu bile veze?

“Ne, samo zaljubljivanja. I danas se družimo.”

Da li su vam se kasnije udvarali muzičari? Bili ste u filmu o “Bijelom dugmetu”.

“To su mi bile neostvarene ljubavi.”

Imate li rituale? Kada ćete večeras krenuti u pozorište?

“Nemam rituale. Normalno krenem sat ranije da popričam sa kolegama. Posle toliko godina bavljenja ovim poslom izgubila sam rituale. Inače, imala sam ih. Sećam se vrlo dobro svoje prve uloge u pozorištu, kada nisam ustajala iz kreveta ceo dan i niko nije smeo da me potraži. Zabranjena je bila komunikacija sa spoljnim svetom. Imala sam toliku tremu da se ne sećam ničega odte večeri. Kao mlada sam imala užasnu tremu u pozorištu. Vremenom se trema izgubila i stekla sam ipak neko samopouzdanje. Imam ga u malom prstu, a već je i bilo vreme.”

U američkom detektivskom filmu “Šaft” pravila je društvo jednom od najpoznatijih filmskih detektiva.

“I ja ga ponekad pogledam i sa nostalgijom se setim tog perioda svog života. Pomislim: ‘Kako si ti stigla u celu tu priču?’ Trgnem se nad sopstvenim životom. Pitam se kako sam dobijala tolike uloge, da li sam bila pod srećnom zvezdom ili pod nesrećnom zvezdom u momentima… Bilo je mnogo i razočaranja i pauza u karijeri i odustajanja. Razmišljanja da to dobro ne radim i da nisam dobar glumac. Sve sam prošla kroz tih 45 godina rada.”

Ali ste na forumu proglašeni i za najlepšu glumicu koja se pojavila u ovoj storiji o čuvenom američkom detektivu.

“Bila sam u inostranstvu i imala sam svoje agente za Francusku, Nemačku, Italiju… I baš u Italiji je rađena audicija za tu ulogu u ‘Šaftu’ i agent me je poslao na nju. Izabrali su mene. Nisam se baš mnogo ‘raspadala’ od želje za inostranim uspehom i valjda se to zato i dešavalo. Znate, kad se nešto grčevito želi i kad si strašno ambiciozan, to je onda veoma opasno jer kad se izmakne, čovek neminovno potone. A ja sam to doživljavala kao trku bicikala. U to vreme sam vozila bicikl po Novom Beogradu i bila klinka koja se zaljubljuje u neke muzičare i u isto vreme glumi u ‘Šaftu u Africi’.”

Da li imate muziku iz “Šafta” na ploči, kaseti, CD-u?

“Imala sam ploču sa muzikom iz prvog ‘Šafta’. Ajzak Hejs. Slušala sam ga tada. Ali u jednom nastupu ludila sam sve ploče poklonila i sad mi je žao zbog toga.”

Ako se pojavite u “Šaftu”, da li su vam otvorena sva vrata? Zašto ste zapravo prekinuli inostranu karijeru i vratili se u Jugoslaviju, u Beograd?

“Šaft’ mi je bio sedmi ili osmi film u inostranstvu i nalazila sam se pred pitanjem da li ću nastaviti svoj život u Beogradu. Tada sam se zaljubila i udala. Mogla sam da sedim na dve stolice, ali sam osećala da mi se jedna od njih izmiče, a ta stolica je bila inostrana karijera. Agenti su tražili da sam stalno ‘na izvol’te’. Meni je sve to bilo komplikovano, a nisam mnogo ni verovala da ću napraviti veliku karijeru u inostranstvu jer sam videla da su oko mene isto tako mlade, lepe i talentovane glumice ali, za razliku od mene, i užasno ambiciozne. Shvatila sam da nemam tu ambiciju i da ne mogu da žrtvujem privatni život i presekla sam. Rekla sam: ‘Ostajem u Beogradu’. I udala sam se. Nema ružnih iskustava iz međunarodne karijere. Nije stiglo da mi se desi ništa ružno, a desilo bi mi se, osećam.”

Pobegli ste na vreme.

“Da. Pobegla sam na vreme, u momentu kada sam osetila da je to ozbiljan zalogaj za mene i da nisam baš neko ko je spreman da se odrekne mnogih stvari, a pre svega čokolade. Bila sam malo buckasta i znam da su svi reditelji tražili da oslabim. Obećam da ću oslabiti do sledeće audicije ili filma, ali pojavim se još bucmastija. Ili potpišem ugovor za film u Engleskoj ‘Divna plava kosa’. Film se snima u septembru, a ja se tokom leta ošišam na dva santimetra i potpuno zaboravim na obaveze prema ozbiljnoj producentskoj kući. Kada sam se pojavila na snimanju, čovek je hteo da me ubije. Reditelj je spremio periku, prepravio scenario da kao može i sa kratkom kosom.”

Koji su bili glumci i režiseri u inostranoj karijeri?

“U Francuskoj sam igrala sa tada velikom zvezdom Morisom Roneom. U Italiji sam glumila sa Đankarlom Đaninijem, koji je napravio svetsku karijeru, kao i sa Vitorijom Gasmanom. To su bili počeci. To je vreme Brižit Bardo i Alena Delona.”

Ponekad mi se učini da ste bili nonšalantni u karijeri. Kao da vam se sve moglo i po principu “ako bude nešto okej, a ako ne, onda je opet okej”.

“Pa tako je i bilo. Valjda smo svi bili spokojniji. Mladi ljudi, a pogotovo mi zreliji, načeti smo opštom nesrećom u koju je upao naš Balkan. Nesrećom u kojoj ljudi često nemaju šta da jedu. Toga nije bilo u vreme moje mladosti. Bili smo nonšalantni i opušteni. Ko zna kako bih se danas ponašala. Da mi je danas 20 ili 18 godina, pa mi se ukaže prilika da odem u Australiju ili na Novi Zeland, mislim da bih išla i da bih sve ambicije iskopala u sebi da ostanem tamo i uspem. I sigurno bih oslabila i pustila kosu zbog uloge.”

Ali spokojan život vam je dozvolio da jedete čokoladu i da se šišate uprkos naredbi producenata.

“Imali smo luksuz da biramo da li ćemo ovako ili onako. Da li ćemo u svet ili kod kuće. Hoćemo li minić ili ćemo šorts. Hoćemo li na premijeru na Dubrovačke letnje igre ili u Trst da kupimo cipele. I jedrili smo i skijali smo. Putovali smo i imali smo. Nismo razmišljali o finansijama kao o problemu. Strašno se promenio način života, a nije prošlo baš mnogo vremena.”

“Danas živimo stihijski. Žao mi je omladine. Često kažem: ‘Bože, deco, šta da vam radim kada se niste ranije rodili.’ Kažete da su mi mnoge stvari u karijeri padale s neba. Danas imate veliku ambiciju među mladim glumcima. Oni se žderu jer nema dovoljno posla. Malo je pozorišta, uloga i sve je tanje i slabije. Filmovi se snimaju na o-ruk. Snimiti film u ovoj zemlji je čudo i zapanjim kako je neko uspeo da sakupi novac i snimi dobar film. To su poduhvati koji nisu bili 60-ih i 70-ih godina. Tada se snimalo 35 filmova godišnje. Lepa brojka. A sad pet ili šest. Sad je štap i kanap i to se vidi. U moje vreme, ljudi su se spremali za film po pet godina. Tri godine se pisao scenario, a dve godine produkcija priprema film. Drago mi je što sam zakačila 60-e, 70-e, 80-e.”

Kada ste upisivali istoriju umetnosti, izjavili ste da vam je potrebna diploma za crne dane. Da li ste imali egzistencijalne krize?

“Kako da nisam. Imala sam. Ostanem bez ijednog filma, televizijske uloge… Bila sam slobodni umetnik. Bila je frka kada mi ostanu samo dve predstave da igram. Ali izvukla sam se i preživela. Sve to nije bilo ozbiljno kao danas. Znala sam da neću umreti od gladi jer ima da se pozajmi. Tu su tata, mama, baka. Ako nemaju oni, imaju prijatelji. Danas niko nema i svuda je frka i ako vam se nešto desi, gde da tražite pomoć. I država je o nama brinula, pa smo dobijali i stanove. Ja sam u dvadeset i drugoj godini imala svoj stan, koji sam dobila od države. To su stvari koje se danas ne događaju ni na planeti.2

Mladost vam je obeležio Rovinj, u kome se iskradate noću i slušate rokenrol bendove “Siluete”, “Crvene koralje”… A da li vam je tinejdžerski period prolazio uz “Stonse”, koji su završili trijumfalnu turneju?

“Bila sam fan Bitlsa. To mi je bila prva ploča i najveća uzbuđenja dešavala su se u to vreme. Kupila sam prvu ploču, tergal suknju i mornarski džemper. Muzika nije mogla da se preskoči ako ste letovali u Rovinju… Rovinj je bio glavni za sve. Bio je odskočna daska za sazrevanje. Prva cigareta, prva duvka, prvi poljubac, prvi dečko, prvo veliko svađanje sa roditeljima zbog dužeg ostanka napolju od propisanog.”


.

.

.

.

.

.

Kurir.rs/Alo/Nedlejnik/Foto: Dragana Udovičić

10 KOMENTARI

  1. relatively horror [url=http://cialislet.com/#]buy cialis generic online cheap[/url]
    unfortunately dark forth maintenance perfectly cialis usa unfortunately river [url=http://cialissom.com/#]cheap cialis[/url] exactly
    edge below middle lot cialis generic tadalafil for sale weekly
    interview http://cialislet.com/

Upiši komentar

Upišite komentar
Molimo da upišete vaše ime