Connect with us


NAPOMENA: Preuzeti članci/tekstovi ne predstavljaju stavove portala Senzacija.ba



Showbiz

Lukas je stajao skroz go pred zatvorskim stražarima, a onda ih je spustio kao niko! Iskreno o hapšenju, Arkanu, Legiji, Ceci, zemunskom klanu…

Published

on

Aca Lukas je na početku svoje karijere bio označen kao kralj splavova. O atmosferi koju je tada pravio se priča i danas. Tu energiju je poslije prenio na svoje koncerte. I danas na njima pjeve sve – od Silvane do Nirvane. O svom životu i karijeri nije uvijek volio detaljno da govori ali je prije par godina u emisiji Goli život ipspričao neke detalje o kojima se do tada nije mnogo znalo.

O FUDBALERIMA: Fudbaleri baš vole da pjevaju sa mnom. Oni su pravi veseljaci. Posebno ona generacija fudbalera Zvezde kada su osvojili šampionat Evrope. Oni su barem jednom nedjeljno dolazili na splav gdje sam svirao. U cjelokupnom sastavu na čelu sa Ljupkom Petrovićem. Poslije je došla generacija Partizanovih igrača na čelu sa Savom Miloševićem… I oni su dolazili u punom sastavu na splav da me slušaju. Savo Milošević zna sve pjesme na pamet. Dekiju Stankoviću, koji je jedan pravi veseljak i šmeker, ne možeš da nađeš pjesmu koju on ne zna. Ili je zna ili je barem čuo za nju. Deki je pravi laf. Imao sam lijepe žurke i slavlja sa njim na kojima sam svirao. Nije tajna da je umio da nam pošalje avion ovdje u Beograd da odemo u Milano da sviramo na rođendanu njegove supruge, za 15 ljudi. Ja i cijeli bend odemo… Fudbaleri su bili galantni što se bakšiša tiče. Ja inače nisam pjevač koji je radio puno tih svadbi gdje se daje bakšiš. Ali sam radio dosta zabava gdje dolaze ljudi takvog kova koji su i više nego galantni… Ja inače ne volim da uzimam bašiš, ne volim da mi neko naručuje pjesmu i onda kao evo ti pare. Ali bilo je ljudi dok ja pjevam, samo dođe i baci pare.

O UTAKMICI KOJA JE MORALA BITI DOBIJENA: Bio je jedan fudbalski klub za koji smo se zauzeli drug i ja. I taj naš klub trebalo da igra sa jednim drugim klubom. Bio je to neki niži rang takmičenja. Mi smo morali da dobijemo tu utakmicu kako bismo prešli u viši rang. I Željko Ražnatović Arkan se zainteresovao za taj naš klub, jer je i specifična publika dolazila na utakmice. I mi sad treba da pobijedimo taj klub koji je došao da igra sa nama, a oni su objektivno bolji. Ali nama treba pobjeda… I mi stojimo ispred svlačionica, sudije već došle, oblače se… Kad stižu četiri džipa i izlazi Željko sa ekipom.

– Gdje je sudija? pita Željko

Mi mu pokažemo vrata.

Željko ulazi, sudija ga gleda i ne govori ništa, a on mu kaže:

– Dobar dan, ja sam Željko Ražnatović, navijač ovog kluba.

– Drago mi je, i ja sam, odgovori mu sudija.

I svirao je sudija penal u 90 i nekom minutu.

HAPŠENJE U SABLJI: Ja sam zvanično uhapšen zbog posjeda oružja bez dozvole. E sad koliko je neko znao u tom trenutku da ja kod kuće imam jedan mali pokvareni pištolj… Došlo je negdje oko 20 specijalaca. Opkolili su mi kuću. Ali ja tad nisam bio kod kuće već u Novom Sadu. Kad sam se vratio oni su već otišli ali sam primjetio da je neko bio jer je neko okrenuo kamere. Pitao sam čuvara i on mi je rekao da su bili policajci. Ja sam onda otišao u 29. novembar da bi mi oni rekli da je to bila rutinska kontrola. E sad ne znam koliko rutinska može biti jer je djelovalo kao desant na Drvar. Poslali su par inspektora da krenu sa mnom do kuće da provjere. Znao sam da imam taj pištolj bez dozvole za koji se poslije ispostavilo da je i pokvaren. Zaboravio sam da ga sklonim, bio je u spavaćoj sobi u ženinoj tašni. Rekli su mi da im odmah prijavim ako imam nešto neregularno. Kazao sam im da imam taj pištolj i da ću im ga dati. Kada sam donio pištolj, oni su napravili zapisnik i tada su me poslije ispitivali nekoliko sati u 29. novembru oko zemunskog klana. I onda su mi rekli – Što se nas tiče sve je u redu ali ovi su ti pisali 30 dana zbog pištolja. I ja pravo odatle u CZ.

O ZEMUNSKOM KLANU: Ja nisam ni znao da su oni zemunski klan. Njih sam znao deset godina prije toga iz grada. Mi javne ličnosti smo imali dosta problema oko toga ko je gdje bio, ko se sa kim rukovao. Pitali su me što sam Legiji pjevao krštenje.

– Pjevao sam jer sam pjevač. Krštenje je bilo u hotelu Jugoslavija. Tamo je kuvar kuvao hranu, što onda njega niste uhapsili što je kuvao Legiji, rekao sam im.

A koliko se sjećam taj skup je obezbjeđivalo nekoliko interventnih brigada.

Rekao sam im tada:

– Do juče je slovo “L” bilo izbačeno iz upotrebe u ovoj vašoj ustanovi jer kad čujete “L” vama spadnu gaće a sad mene peglate što sam pjevao tamo.

O ŠILEROVOJ: U Šilerovoj nisam pjevao. Bio sam tamo na kafi, u jednom kafiću. Poznavao sam ljude. I dan danas se družim sa raznoraznim ljudima. Dušana Spasojevića znam iz zgrada kao momka koji se muvao tu po gradu. I par godina ga nisam vidio da bi me on sreo i rekao dođi da vidiš šta sam napravio. I odveo me da vidim Šilerovu.

O ZATVORU: Bilo nas je u sobi 34 a bilo 17 kreveta na sprat. Izveli nas jedan dan ispred i poređali nas u hodnik. A mi goli. Svi. I onda nam ispreturali stvari da vide da li imamo nešto. I dođe 7-8 čuvara i stali ispred mene.

– A, šta ćemo sad Lukas? Sad si gore sad si dole, reče mi jedan.

– Vidi, ja sam tu mjesec, dva… Nek budem i pet godina, ali ti si ovdje cijeli život.

O MIROSLAVU RADIĆU I ISPRAĆAJU U HAG: Kapetan Radić je bio sa nama na spratu. Njega su spremali za Hag. Svi smo znali da će ga poslati u toku noći. Niko nije te noći spavao, čuli smo korake kako dolaze po njega. Onda smo se dogovorili da pjevamo njegovu pesmu – “Ostariću, neću znati”. Volio je posebno tu pjesmu. Cijeli blok je pjevao. Par čuvara nam je govorilo da prestanemo. A mi onda pojačamo. Bilo je nekog prkosa. Ali povod je bio odvratan, vodili čoveka iz njegove zemlje…

O POZNANTSVU SA CECOM: Cecu sam ranije sretao dok sam svirao sa Viktorijom. Ona je tad bila tek cvijetak zanovetak. Tada je dolazila sa ćaletom, sa Slobom, na snimanja. Stalno smo se sretali po snimanjima. Pravo druženje je počelo kad je ona krenula da živi sa Arkanom. A Željka sam poznavao dugo godina. Nije tačno da me je Željko štitio. Mene niko nikad nije štitio, ja sam sebe mogu da zaštitim.

O ZDRAVKU ČOLIĆU: Drugo je vrijeme bilo kad sam ja bio klinac. Odem npr. sa mamom ili tatom u gradu šetnju i onda vidim neku poznatu ličnost. Ja sam poslije jedva čekao da sutra dođem u školu da pričam klincima kako sam vidio tog i tog. Sad možeš svakog da sretneš, a tako nije bilo nekad. Čola je mnogo dobar lik. Mi smo se upoznali kad sam svirao sa Viktorijom. Ali jednom sam ja pjevao u jednoj diskoteci u Švajcarskoj gdje je i on gostovao. I proveli smo u jednoj velikoj kući par dana svi zajedno. Ja sam u to vrijeme volio da vilenim i onda me je on u jednom trenutku našao kako spavam pored otvorenog prozora koji je bio otvoren u dnevnoj sobi. Onda je on otišao do svoje sobe, uzeo ćebe, i došao da me pokrije. To su neke stvari koje ću pamtiti do kraja života.

O LEPOJ BRENI: U istoj toj diskoteci gdje sam upoznao Čolića poslije par nedelja je došla Lepa Brena.

– Vidim da sa tim klavijaturama ti super ide a imam brata koji bi da kupi klavijaturu, pa ajde kad dođem ja u Beograd da mi ti pomogneš da mu ja kupim neku dobru klavijaturu, rekla mi je tada Brena. I pošto tad nije bilo mobilnih, ja joj dam svoj fiksni telefon. E sad ja se nisam vratio kad je trebalo kući, već sam ostao u Švajcarskoj još nedelju dana. Brena me poslije par dana od tog našeg susreta zvala kući na taj broj i tražila Acu.

Javio se moj otac.

– Dobar dan, da li je tu Aca?

– Nije se on još vratio iz Švajcarske, a ko ga traži?

– Ovdje Lepa Brena.

Moj otac kad infarkt nije dobio. Toliko se zbunio i onda je na kraju rekao:

– Breno moram da vam nešto kažem, mngoo ste lijepi.

O MIROSLAVU ILIĆU: Prvi put kad sam upoznao Miroslava Ilića moja majka mi je bila u glavi. Ona je, sjećam se kao klinac, Miroslav je bio ogromna zvijezda a moja majka je odlazila na njegove koncerte. Toliko ga je obožavala sad se sjećam animoziteta mog oca prema Miroslavu jer nije mopgao da podnese ljubav svoje žene prema nekom pjevaču. I sjećam se kad su prošle godine, već sam postao poznat, i sjedio sam sa Miroslavom Ilićem u nekoj emisiji a on je uskoro trebalo da ima koncert. I ja riješim da mu kažem.

– Moram nešto da te zamolim. Trebaju mi karte za koncert.

– Nikakav problem.

– Ali ne trebaju meni već mojoj majci. Ali ne da ti meni daš karte pa da ja onda dam njoj… Nego, jel mogu ja nju sad da okrenem telefonom a da se ti javiš i da kažeš – Gospođo ovdje Miroslav Ilić, gdje želite da vam dam karte.

I on pristane.

Mislim da mojoj majci nijedan trenutak u životu ne može da prevaziđe onaj kada ju je Miroslav pozvao. Zamalo da se nije šlogirala, srećom sve je dobro prošlo. Poslije me je zvala i rekla:

– Sine pa šta si mi ovo napravio. Pa jesi li ti normalan, ja sam htjela da umrem.

On je zaista došao, donio joj karte. Oni su se upoznali. Moja majka nije znala gdje je.

O BIJELOM DUGMETU: Znam sve pjesme “Bijelog dugmeta” na pamet. I pjevao sam ih pred Bregovićem i nisam imao tremu. Jedino zbog čega bi ukinuo Acu Lukasa je zbog “Bijelog dugmeta”. Kad bi me Brega izabrao da budem pjevač “Bijelog dugmeta” ja bih zamrznuo Lukasa na neko vrijeme. On bi tad bio u drugom planu.

ŽIVIO SAM ŠIROKO: Živio sam ponekad i šire nego što sam mogao. Sjećam se ja tog Ace Lukasa. Samo sračunam unaprijed koliko sam zakazao koncerata i nastupa, onda vidim koliko je to para i… I ništa, onda počnem da trošim unaprijed…

TUČA NA SPLAVU: Bila je to tuča koja je bila ispred splava. Sa par tih momaka sam sada super. Naime došlo je nekoliko momaka prvi put na splav a mi smo kupili neke daire, 3-4, koje smo davali djevojka kad krene veselje i onda podijelimo po separeima. I onda su ti momci koji su došli sa djevojkama uzeli su te daire i veselili se. Ali kad su krenuli sa pslava oni poneli i te daire. I u to vrijeme nije bilo izbacivača, obezbjeđenje… I ja klinac napaljeni i bilo i mojih drugara. Ja prestanem da sviram, dođem do njih i kažem – Momci vi odnesoste te daire.

– Evo sad ćemo da ti ih damo, reče jedan i izvadi ogromnu motku iz kola i krete ka meni.

Ja počnem da bežim a sa splava sišlo 7-8 momaka i onda se nije vidjelo ko koga udara. Bacale se flaše… Eto to je jedina tuča.

Kurir.rs/Happy/Priredio: P.L./Foto: Youtube

Continue Reading
Click to comment
NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Senzacija.ba. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Senzacija.ba zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara Senzacija.ba nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

KONTAKTIRAJTE NAS:

                    email: info@senzacija.ba

Recent Posts

Recent Comments

Top Vijesti