Connect with us


NAPOMENA: Preuzeti članci/tekstovi ne predstavljaju stavove portala Senzacija.ba



Intervju

ACO PEJOVIĆ: Možda Kija i zna da pjeva, ali je ja nisam nikad čuo!

Published

on

U susret velikom koncertu u beogradskoj Štark Areni, samo za SCANDAL! Aco Pejović otkriva kako teku pripreme za spektakl, ali se rado dotakao i drugih tema koje se tiču estrade i uopšte poznatih.

– Za sada ide sve po planu što se tiče koncerta. Sve je sjajno, gostujem po emisijama, dajem intervjue, sve ide kako treba. Probe sa muzičarima kreću za koji dan, pored benda se uključio i Aca Sofronijević, on će dovesti gudače i duvače. Biće dosta više ljudi na sceni nego što je uobičajeno.

Da li su neke pesme specijalno aranžirane za potrebe koncerta zbog tih duvača i gudača?

– Neće biti specijalno prearanžirane, zvučaće onako kako zvuče na CD-u, sa originalnim violinama, sa originalnim gudačima. Na koncertima to što rade gudači uglavnom sviraju klavijature, a u ovom slučaju će to odraditi živi gudači, što je onako super, a i meni izazov jer nisam nikad tako radio s njima uživo.

Hoćeš li imati goste na koncertu?

– Ono što je logično, biće moja kuma Aleksandra Prijović s kojom imam duet, biće Edita koja je sada aktuelna sa novim duetom koji smo uradili, tako da to je ono što mogu da otkrijem, a ono što ne mogu, to je već…

Hoće li biti Bube i Jale?

– Neće. A možda i hoće… (smeh)

Da li si pripremio i specijalnu scenografiju? U poslednje vreme mnoge tvoje kolege i na to i te kako obraćaju pažnju…

– Prošla je bila sjajna i za nju se pobrinuo Sky Music, pa će i ovog puta oni to raditi. I ozvučenje, i scenu. Nismo još osmislili koncepciju kako će to sve izgledati, ali obećavam da će sve biti impozantno i siguran sam da će se danima pričati o tome. Ja bar mislim da će tako biti.

A da li si pripremio repertoar?

– Repertoar smo završili, izabrali smo 35 mojih pesama. Ja ću se potruditi da ne trajem duže od dva i po sata, mislim da je sve preko toga previše, počinješ da daviš ljude, što i ne mora da znači, ali poučen iskustvima drugih, ali i svojim, znam da ljudi posle nekih dva i po sata postaju malo onako… Ja lično mislim da je to dovoljno, ali ću u svakom slučaju imati spremnih pesama ako bude trebalo da se produži.

Imaš li neke specijalne rituale pred koncert? Da li nešto posebno radiš ili se sve odvija normalno?

– Ma sve je normalno, moj ritual je bio da odem malo do Svete Gore i da tamo nađem neki svoj mir kao i svake godine. Redovno tamo idem i malo resetujem glavu. Sveta Gora i Hilandar su sasvim dovoljni. Sve ono što ne valja, izbacim, napunim se pozitivnom energijom i to je to.

Bio si i na Oktoberfestu?

– Jesam, što jedno s drugim ne ide, to hoćeš da me pitaš? (smeh) Kako to Oktoberfest, blud i nemoral, a onda odjednom Sveta Gora?! (smeh) Ali, znaš kako, ja volim Oktoberfest jer se u tom periodu nude neke vrste piva u tih mesec dana i tu je kraj, posle ga više ne možeš kupiti. Zatim, kompletna ta atmosfera, uvek idem sa deset prijatelja, to ispijanje, pevanje uglas svetskih hitova, između ostalog i te njihove bavarske pesme, pa onda raznorazni specijaliteti od kolenica do pilića… Sve to ima neku svoju priču i neki svoj ritual…

Da li se napijaš tamo?

– Znaš kako, moram ti priznati da za ovih četiri ili pet puta koliko sam bio, jesam dva puta, ali ne sad da nešto preterujem, nego onako, popije se…

A šta ti kaže nutricionista kad se vratiš sa nekoliko kilograma viška?

– Ja kod nutricioniste uzmem slobodne dane, odem kod nje i ona mi potpiše slobodne dane i ja ih iskoristim.

Doterao si liniju, bio si na strogoj dijeti. Da li ti je bilo naporno?

– Prvih pet, šest ili sedam dana bude teško dok se čovek ne navikne, kao i sve drugo u životu. Ali kad znaš da je za tebe nešto bolje i zdravije, onda to i prihvatiš ma koliko da je teško. I ja sam to prihvatio, svaki dan sam na nekom trčanju, idem na masažu, ne samo zbog koncerta, već zbog sebe i svog zdravlja.

Nedavno si proslavio diplomu na fakultetu ćerke Magdalene, mnogi kažu da si slavio kao da je svadba.

– Znaš kako, ja njoj nisam pravio 18. rođendan zato što je tada bila na putu i taj njen 18. rođendan je ostao i meni i suprugi da visi onako iznad glave, napravili smo srednjoj, a njoj nismo. Zato smo to diplomiranje iskoristili da ujedno bude i proslava njenog 18. rođendana. Samo iz tog razloga smo pozvali sve prijatelje, mada smo moja žena Biljana i ja inače poznati po tome da volimo da pravimo veselja, volimo da se družimo… Kad bih mogao, svaki dan bih pravio neka veselja. Volim da se družim, volim da ljudi koje poštujem i cenim budu u mojoj blizini, da dočekamo jutro, da pričamo, da pijemo dobra vina, pušimo dobre cigare… To je ono što mene ispunjava.

Kod tebe uvek iste ljude viđamo na slavljima. Ništa se ne menja…

– Ja sam čovek koji gaji prijateljstva od osnovne škole do dana današnjeg, vrlo teško u svoje društvo primam nove ljude. Držim se starih prijateljstava, mislim da je to i pametno i dobro. To su ljudi koje poznaješ i koji te poznaju, koji znaju kako ćeš reagovati, koji znaju kad ti je i ako ti je teško, koji ti priteknu u pomoć, kao što i ja zma da im pomognem ako je njima teško. Mislim da treba gajiti stara prijateljstva. Naravno, postoje i nova prijateljstva, nemam ništa protiv toga, ali to malo teže prihvatam.

Da li je u tvojoj kući počeo da se gleda rijaliti program?

– Ne, dok sam ja pri ovoj pameti i moja familija. Ja sam to zabranio, ne zabranio, to je kod mene ukinuto, tako da su klinci naučili od malih nogu da to nije ono što treba da gledaju. Naravno, nemam ništa protiv onih koji to gledaju, prva moja keva to gleda, ali ja to doživljavam kao program za ljude koji nemaju šta da rade, koji se dosađuju kao što su moji roditelji koji su penzioneri, pa sede i gledaju iz dosade šta raznorazni ljudi pričaju ili rade. U mojoj kući se to ne gleda i ja to ne dozvoljavam, tako je od samog početka tih programa. Znaju svi da sam se izjasnio da to ne volim da gledam i tako je do dana današnjeg. To nije sfera mog interesovanja.

Iz rijalitija su se iznedrili i neki pevači, a mnoge tvoje kolege negoduju zbog toga što, na primer, Kija Kockar peva, kakav je tvoj stav prema tome?

– Pošto ne pratim to, onda ne pratim ni ko je ko, ni šta je šta… O kolegama koje poznajem mogu da komentarišem, a one koje ne poznajem, koje ne znam ko su… Ja sam potpuno isključen… Čuo sam ko je ta devojka, nisam je slušao, niti znam šta peva, niti kako peva… Možda ona i dobro peva, nemam pojma. Morao bih da preslušam, pa da ti javim da li je to to ili nije.

Ali ako bi video da ona dobro peva, da li bi ti smetalo?

– Zašto bi mi smetalo, nema razloga… Ko zna da peva, zašto ne bi snimao i pevao. Nemam ja ništa protiv mladih i novih ljudi, treba i oni da pune i klubove i arene, smena generacija je potpuno normalna. E sad, ko je i kako došao, u to ne ulazim jer ne pratim i ne znam.

A da li smatraš da u poslednjih nekoliko meseci bukvalno svako peva u Areni, pevao je i Rasta… Maltene se Arena pretvorila u diskoteku. Da li je Arena po tvom mišljenju i dalje stvar prestiža ili se to u međuvremenu izgubilo?

– Ne znam, ako neko dovede ljude i ako napuni, to je za rispekt. Ne možeš nikome reći ni ovo, ni ono… Ako je neko napunio i ako je doveo 10, 15, 20 hiljada ljudi to je za rispekt. Ipak, neko dolazi da sluša te ljude, mogu karte i da se podele, ali ako ja neću da dođem da slušam to za šta sam dobio kartu, onda postoji problem, ali ako dobije kartu i dođe, znači da ga zanima i da to sluša. E sad, o ukusima ne treba raspravljati… Da li ja volim nešto tako da slušam i da li neko ko peva neku drugu muziku u odnosu na moju, sluša mene, onda već pričamo o ukusima, a o ukusima ne treba raspravljati…

Jesi li išao ti na neki koncert?

– Zbog mog posla i obaveza nemam vremena za koncerte, ali jedini koncert na kom sam bio je kod moje koleginice, komšinice i kume Brene 21. oktobra. Tu sam stigao jer je bilo u nedelju, i to drugi po redu, a svi ostali su petkom i subotom kada radim. Zato sam ja zakazao za četvrtak da bi moje kolege i dugogodišnji prijatelji mogli da dođu.

I ti si uradio sa Jalom i Bubom pesmu, reci mi da li su ti kolege zamerile?

– Oni koji godinama unazad prate sve što radim su mi zamerili, ali su vremenom, posle slušanja, prihvatili i to. Ja mislim da nema razloga da se bilo ko ljuti, Jala i Buba su napravili revoluciju u tom nekom njihovom muzičkom svetu u smislu pravca, mladi ljudi to vole. Oni su sjajni, poznajem i jednog i drugog. Oni svoj posao, odnosno tu vrstu muzike, rade odlično. Da se razumemo, ja bih voleo da ljudi malo preslušaju tekstove. Jala odlično radi tekstove, prvi Braja je čovek koji drži do sebe, a on kaže za Jalu da sjajno piše. Tako da, imaju oni svoju priču i pravac i to je to. Ili voliš, ili ne voliš. To ti je ono kao kad pljuju rijaliti programe i kažu da to uništava mlade ljude. Jeste majstore, ali ako to pljuješ, zašto ne promeniš kanal?! Što gledaš to uopšte?! Kad krenu narodnjaci, ovo, ono, pa ne moraš da gledaš taj kanal, zato i postoji na stotine kanala. Imaš daljisnki, hvala Bogu izmislili ljudi, uzmeš i promeniš kanal! Zašto to iritira? Ko voli, voli, evo moji klinci vole da ih slušaju i zašto da ne?!

Jesi li rekao nekad deci da to ne slušaju, da li si im branio?

– Ne, u mojoj kući se sluša muzika, bar mislim da se sluša dobra muzika jer ja muziku delim na lošu i na dobru. I klasika, i džez, i rok, i dobra narodna, i sve… Ne možete zabraniti deci koja su preko dana u školi, koja imaju žurke, koja se druže da ispadaju iz društva kao ja to ne slušam, to nije u redu… Ako je nešto u trendu, zašto bismo klince maltretirali kao ne možeš to da slušaš! I mi smo svašta slušali, ni mojima se nije dopadalo kad sam ja slušao hevi metal, ludeli su od mene, a sve to nekako dođe na svoje. Svako vreme nosi svoje breme, neku novu muziku. Mnogo vremena prođe, pa se desi, da ne kažem sad revolucija, ali neki novi pravac koji zagolica ljude da to godinu ili dve slušaju, pa onda opet dođe nešto novo, jednostavno to je tako.

Da li ćeš zvati neke kolege da dođu na koncert da te bodre iz publike?

– Naravno! Kao što i oni mene zovu, mada mislim da i nema potrebe da ih pozivam. Oni koji su meni bliski znaju da su pozvani i već su me zvali da mi kažu da će doći.

Jel ti znači ta podrška kad se sami jave i kažu da dolaze?

– Znaš kad sam se usprotivio onoj rečenici da je estrada ovakva i onakva, ja sam shvatio šta je estrada i koliko smo složni kada je moja supruga imala problem. Te večeri sam shvatio da na estradi ima mnogo dobrih ljudi i da mnogi greše kada kažu da je estrada ovakva ili onakva. Te večeri nije morao niko da dođe, ali su te večeri svi bili uz mene, ali bukvalno svi, te večeri je bilo 200 ljudi uz mene, mojih kolega pevača – Ceca, Brena, Lukas, Zorica Brunclik, Tropikanci… Da nekog ne zaboravim, nema ko nije bio te večeri, i svi su pokazali koliki su mi prijatelji i koliko su veliki ljudi. Posle te večeri mogu da rade šta hoće, da mi skaču po glavi, ja tim ljudima ne mogu ništa da zamerim, niti ću im zaboraviti to što su bili uz mene. Pokazali su svoju ljudskost i veličinu, tako da šta god ko da kaže drugo, ja ne dozvoljavam!

scandal.rs

Continue Reading
Click to comment
NAPOMENA: Komentari odražavaju stavove njihovih autora, a ne nužno i stavove internet portala Senzacija.ba. Molimo korisnike da se suzdrže od vrijeđanja, psovanja i vulgarnog izražavanja. Portal Senzacija.ba zadržava pravo da obriše komentar bez najave i objašnjenja. Zbog velikog broja komentara Senzacija.ba nije dužan obrisati sve komentare koji krše pravila. Kao čitalac također prihvatate mogućnost da među komentarima mogu biti pronađeni sadržaji koji mogu biti u suprotnosti sa vašim vjerskim, moralnim i drugim načelima i uvjerenjima.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

KONTAKTIRAJTE NAS:

                    email: info@senzacija.ba

Recent Posts

Recent Comments

Top Vijesti